Kako sam prodao osuđene australijske oficire

EKSKLUZIVNO

Trivun Ivković, bivši upravnik zatvora u Sremskoj Mitrovici otkrio nam je kako je za 40 miliona dolara pustio špijune Stiva Prata i Pitera Volasa

Piše: Marko Lopušina

Radeći na knjizi kazivanja Trivuna Ivkovića, bivšeg upravnika KP Doma Sremska Mitrovica, prijatelja Slobodana Miloševića i člana SPS-a došli smo kroz razgovor i ispovest do priča kako je popularni Triva u zatvoru čuvao strane špijune. Knjiga ima radni naslov „Čuvar tajni opasnih ljudi“.

Ivković je bio upravnik mitrovačke tamnice od 1994. do 2000. godine. U to vreme suočio se najviše sa špijunima koji su radili za tajnu službu Hrvatske. Među njima bilo je Hrvata, Srba, Mađara, ali i Australijanaca. U ovom zatvoru Triva je bio čuvar hrvatskih špijuna i agenata.

Njih je, inače, među svim stranim špijunima koji su pohodili Srbiju bilo najviše. Naročito u ratno vreme devedesetih godina kada je otkriveno nekoliko špijunskih kanala, koji su iz Srbije preko Mađarske vodili ka Hrvatskoj.

-U vreme kada sam ja bio upravnik zatvora 1995. godine Vojska SRJ je šturim saopštenjima obavestila javnost da je uhapisila trojicu oficira iz garnizona u Subotici, Podgorici i Bačkoj Topoli koji su radili za hrvatsku tajnu službu. Početkom 1996. na optuženičkoj klupi Vojnog suda u Beogradu našao se i major Marin Marić, koji je za cinkarenje SRJ i VJ državi Hrvatskoj dobio petnaest godina robije. Ovako visoka kazna zatvora izrečena mu je jer je major Marić uspeo da formira špijunsku mrežu Sigurnosno obaveštajne agencija (SOA) na tlu SRJ, u kojoj su se nalazili, kako je istraga pokazala, i njegova supruga Ljubica Marić, zatim potpukovnik Marijan Spernjak, major Đuro Haraček i izvesni Željko Radanović. Ova četvorica špijuna Marić, Spernjak, Haraček i Radanović robijali su kod nas u Sremskoj Mitrovici – otkriva nam Triva.

Potpukovnik Marijan Spernjak, major Đuro Haraček i Željko Radanović bili su Srbi i Hrvati. Osuđeni su na po osam godina zatvora.  Upravnik Triva ih je kada su došli u zatvoir odmah zaposlio. Spernjak, Haraček i Radanović su bili službenici u pogonu za proizvodnju metalnih artikala, a Marić je radio u zatvorskoj štampariji.

Hrvatski špijuni u Beogradu

-Iz razgovora sa njima, iz dokuemntacije sa suđenja otkrio sam da su hrvatski špijuni u Srbiji odavali velike vojne tajne, čak iz one iz Generalštaba VJ, jer su tamo imali svoje ljude. Snimali su vojne pozicije JNA, vrbovali naše oficire i vojnike, merili snagu Srba na KiM. Podatke su prikupljali sami kao vojna lica, ali su ih slali u Zagreb preko svojih žena Hrvatica. Motivi za njihov špijunski rad bio je novac, jer su odlično bili plaćeni – kazuje Triva.

Iz slučajeva špijunke Ankice, koja je bila hrvatski agent u Nišu, kao i agenta Karla iz Novog Sada vidi se da su Hrvati na službi u Srbiji i izbegli hrvatski Srbi bili pod stalnim pritiskom hrvatskih tajnih službi da se bave špijunažom u korst Hrvatske. Oni su mahom radeći u Beogradu, gde su na dnevnom niovu dobijali poverljive podatke i depeše, nosili su u Hrvatsku, zavodili i pravili dosijee sa tamošnjim bezbednjacima.

-Pripadnicima Vojske Jugoslavije hrvatskog porekla je rečeno da ostanu da žive i rade u Srbiji, da se pritaje i da ne napuštaju JNA, kako bi je podrivali iznutra odajući armijske najveće vojne tajne. Izbeglice su ucenjivane da neće doboti penzije, da će im rođaci ostati u zatvorima, da će im kuće i stanovi biti oteti, ako ne učine nešto korisno  da izdaju državne tajne Srbije – objašnjava Triva.

-Sa hrvatskim osuđenim špijunima u KPD Sremska Mitrovica nije bilo nikakvih problema. Oni su disciplinovali radili držeći se propisanog reda. Kao stranci bili su u paviljonu na drugom spratu sa ostalim zatvornicima iz inostranstva.

Špijunski rat Hrvatske protiv Srbije se nastavlja. Svojevremeno je Uprava bezbednosti Ministarstva odbrane Srbije (KOS) objavila podatak da je tokom 21. veka evidentirano 260 stranih agenata u armiji i u državi, a da je najviše među njima bilo špijuna koji su radili za državu Hrvatsku.  Najviše ih je interesovalo da dođu do strogo poverljivih dokumenata su spisakovi Srba u Hrvatskoj koji su se bavili obaveštajnim radom za Srbiju, kao i spiskovi srpskih obaveštajaca, najvećim delom iz Vojske Republike Srpske Krajine. Tražili su podatke o novim srpskim političkim vođama. Njihovi pseudonimi ili kodna imena hrvatskih agenata bili su Tigar, Krtica, Slavija, Don, Brko, Živko, Tino, Ministar, Avion, Kec, Pakrac.

Zatvorennici kao cinkaroši

Izraelski špijun na robiji u KPD Sremska Mitrovica bio je izuzetno tajanstvena ličnost. Imao je rusko ime Jirži, a zapravo je bio Avelj. On je kao agent Mosada radio u Briselu kao vojni ataše. Tamo je koristio belgijsko ime. Prikupljao je podatke o Rusima, Srbima, Jevrejima na visokim funkcijama u Evropi i isporučivao ih tajno Englezima, Nemcima i Amerikancima. Razotkriven je i uhapešn u Novom Sadu, jer je po Sremu tražio skirveno srpsko zlato i zlatni rimski nakit.

Delovao je protiv interesa Srbije, pa je izraelski špijun Avelj osuđen na šest godina zatvora. Zbog pristojnog vladanja i političke nagodbe Srbije i Izraela agent Avelj je pušten da se vrati kući. Kasnije se u Beogradu pojavljivao kao spretni biznismen iz Tel Aviva.

-Burnih devedesetih godina kroz naš zatvor u Sremskoj Mitrovici prošlo je i tridesetak osuđenih Rusa. Nisu to bili borci, plaćenici ili dobrovoljci, već civili, poslovni ljudi, ali i poneki ruski špijun, koji su tražeći bolji život u Jugoslaviji kršili zakone. Dovođeni u sud i odvođeni na robiju – nabraja Triva.

Jedan Rus je naprimer, bio osuđen na 17 godina jer je u Crnoj Gori iz osvete ubio jednog tamošnjeg Albanca. Uradio je to brzo i lako, jer je bio bivši specijalac ruske jedinice „Kobre“. Kao stranac uživao je zaštitu Ambasade Rusije u Beogradu, ruskih diplomata, ali i Međunarodnog Crvenog krsta.

Trojica Rusi bili su, takođe, ubice, jer su likvidirali svoje poslovne partnere zbog toga jer su ih varali i pljačkali. Po ruskom poslovnom kodeksu takva dela su kažnjavano smrću u Rusiji ili gde god Rusi žive i rade. Ova trojica zatvorenika ruskog porekla nisu želeli da se ispovedaju upravniku Trivi, pa je on aktivirao svoju tajnu službu LOS.

-Moja Lopovska obaveštajna služba radila je unutar zidina mitrovakog zatvora. Njeni obaveštajci su bili, ponajviše kriminalci, ali i po neki politički zatvorenik. Kriminalci, mafijaši i ubice, ma koliko delovali opasno i jako, kada su na robiju postaju mekani i poslušni cinkaroši. Oni su za sitne pogodnosti ili za 10 nemačkih maraka rado ogovarali svoje cimere iz ćelije ili cinkarili druge osuđenike meni. Tako sam ukrštajući informacije ovih doušnika saznao da je ovaj Rus bio agent KGB i da je kao specijalac ratovao u Avganistanu. Da je nastavio posle povratka u Evropu da se ilegalno ali lično bori protiv islamista i mudžahedina u Jugoslaviji. Taj Rus ubijao neke mudžahedine u našoj zemlji – otkrio je Triva tajnu jako opasnog zatvorenika ruskog porekla.

Lopovska obaveštajna služba

Osuđenici iz Rusije su se, uglavnom u zatvoru ponašali normalno. Bili su zadovoljno da imaju tri obroka sa mesom dnevno, da imaju pravo na posete članova porodice, da ih svi razumeju kad govore ruski i da imaju dobre poslove.

-Zatvor u Sremskoj Mitorvici nije u moje vreme bio kaznionica. Osuđenici su kažnjeni na sudu, a u našem zatvoru su služili svoju kaznu tako što su je odrađivali u nekom od naših pogona. Jedan Rus je, na primer, bio odličan električar, pa nam je održavao rasvetu i sve električne uređaje. Drugi je bio konstruktor kosmičkih brodova, pa sam ga zaposlio u pogonu proizvodnje vučnih vozila, da nam reši problem spajanja prikolica. Treći je bio stalno dežurni redar u paviljonu i redovno je svakog zatvorenika nedoličnog ponašanja, pa i Rusa „ubeđivao“ da bude pristojan i normalan čovek – priča Triva.

On naglašava da su mnogi strani ambasadori i konzuli posećivali devedesetih godina KPD Sremska Mitrovica. Bili su zainteresovani za zatvrosku sudbinu državljana svojih zemalja, ali i posebno hrtvatskih zatvorenika. U tome su prednjačili ambasadori SAD, Velike Britanije, Nemačke, Australije. I ljudi iz Međunarodnog Crvenog krsta su bili brižni prema stranim zatvorenicima i posebno prema osuđenim špijunima.

Nisu svi oni toliko brinuli o pravnoj pomoći ili humanitarnoj pomoći ovim pritvorenim strancima, koliko su brinuli da uredno špijuniraju Srbiju i srpske zatvorei izveštavaju svoje vlade i svetsku javnost o „nehumanoj srpskoj vlasti i zločinima u zatvoru Sremska Mitrovica“.

Time su strane diplomate i humanitarci vršili direktan pritisak na Srbiju da je predstave svetu kao „zločinačko udruženje“ i da se ti njihovi osuđeni zlikovci, kriminalci, špijuni bez suda i suđenja oslobode iz srpskog zatvora.

Prat Volas prerušeni špijun

Australijski humanitarci Stiv Prat, Piter Volas i Branko Jelen su otkriveni kao prerušeni strani špijuni u Srbiji, zatvoreni i osuđeni na 12, 4 i na 6 godina robije. Oni su u vreme NATO bombardovanja Srbije radili zvanično kao humanitarci za australijsku organizaciju „Care Austrlia“, a tajno su bili hrvatski, australijski i kanadski špijuni.

Stiv Prat, bivši major australijske vojske i Piter Volas, ianče, pukovnik NATO su uhapšeni 31. marta 1999. godine na sarpsko-hrvatskoj granici kada su pokušali da pređu državnu među. Posedovali su vojne podatke potpuno irelevantne za njihov humanitarni rad i pokušali da Hrvatima dostave te strogo poverljive podatke do kojih su došli u Srbiji. A Hrvati bi te srpske državne tajne dalje prosleđivali Kanadi, preko kanadske humanitarne organizacije Care Canada” i Austrliji.

-Ova dvojica Australijanaca su posle hapšenja privedeni u policijsku stanicu u Sremskoj Mitrovici. Tu je proveren njihov identitet, napravljen zapisnik o sumnjama na krivično delo i potom su prosleđeni u Beograd na suđenje. U istrazi su priznali svoju špjunažu, odali još tri svoja agenta jugoslovenskog porekla, pa je jedan od njih Branko Jelen uhapšen. Na zatvorenoj sednici Vojnog suda osuđeni su na ukupno 22 godine zatvora i poslati kod mene u Sremsku Mitrovicu – priča tadašnji upravnik zatvora Trivun Ivković.

Hapšenje špijuna jedne NATO države izazvalo je ogromnu paniku u Australiji i Velikkoj Britaniji. Zabrinute porodice Parata i Volasa su prikazivane na televiziji. Interesantno je da je glavni špijun, organizator agenturnog rada Stiv Prat bio srpski zet. Žena Stiva Prata je bila Srpkinja, novinarka i njegova sekretarica. Članovi porodice prenosili su preko svetskih medija informacije svojih zatvorenih sinova i njihovih advokata kako su “Stiv i Piter tučeni, prebijani, mučeni u srpskom zatvoru”.

Taj događaj je šokirao ceo peti kontinent i posebno vođstvo humanitarne organizacije “Care Australia”. Direktor te nevladine agencije u Australiji bio Malkom Flašer, bivši premijer ove zemlje. On je odmah pokušao diplomatskim putevima da oslobodi iz srpskog zatvora svoje državljanine Prata i Volasa.

Ne zna se kako, ali kod Trivuna Ivkovića upravnika zatvora se prvo kao zaštitnik osuđenih špijuna pojavio vladika sremski Vasilije sa molbom “da se zatvoreni Australijanci puste na slobodu”.

-Ja sam državljanin Australije, koji brine o svojim sugrađanima. Molim Vas za njihovo pomilovanje – rekao je vladika Vasilije upravniku Trivi.

-Molim ja Vas visokopreosvešteni vladiko da pomilovanje ovih lica tražite kod Slobodana Miloševića, predsednika države, koji je za to ovlašećen, a ne kod mene – odgovorio mu je Triva.

I vladika urgiro za Australijance

Posle vladike Vasilija u KP Dom Sremska Mitrovića tokom aprila 1999. godine dolazili su članovi Međunarodnog Crvenog krsta, zatim predstavnici humanitarne organizacije “Care Australia” i napokon je stigao i Njegova ekselencija ambasador Kristifor Lamb, diplomatski predstavnik Austrlije. Triva ga je ponudio rakijom, koju je Lamb žestoko pio i napio se.

-Došao sam da obiđem naše državljane – reče ambasador.

-Izvolite gospodine ambasadore – odgovorio mu je upravnik.

-Molim Vas gospodine upravniče da pustite na slobodu naše državljane Stiva Prata, Pitera Volasa i Branka Jelena. Oni su humanitarci i mirotvorci – predložio je ambasador.

-Oni su kod nas pravoslažno osuđeni i nije moje da ih puštam na slobodu. Pomilovanja daje predsednik Slobodan Milošević – odgovorio je upravnik.

-Šta Vi mislite gospodine upravniče da li će ih gospodin predsednik pomilovati ?

-Gospodine ambasadore iskreno govoreći Vaši državljani su osuđeni, dakle kažnjeni i oni nama više nisu potrebni. Pokazali smo svetu da možemo da hvatamo i sudimo strane špijune. Evo, da mi njih vama u Austrliji vratimo, a vi nama da date za njih 40 miliona dolara – lupio je upravik Ivković, tek da zamajava pijanog australijskog amnasadora Kristofera Lamba.

Kad je čuo ovu ponudu od Trive ambasador Lamb se na mah otreznio i značajno pogledao svog pravnika i prevodioca Milicu B. Otišao je u toalet, valjda da telefonira. Vratio se i glasno upitao upravnika:

-Da li ste Vi ovlašćeni da date ovakvu ponudu?

-Jesam – folirao je dalje Triva u svom stilu “učini, pa posle pitaj gde treba da li smeš to da radiš”.

-Dobro, dođite sutra u Beograd u Ambasadu Australije da se dogovorimo – reče Lamb, ustade, pozdravi se i ode.

Triva uznemiren odmah pozva telefonom Gorana Milinovića, šefa kabineta Slobodana Miloševića da ga pita šta sada da radi.

-Javiću ti, samo da pitam Slobu! – dobio je odgovor od Milinovića.

Pijani ambasador Kristofer Lamb

Prošlo je pet dana iščekivanja i zebnje.

Goran Milinoviće je kratko rekao:

-Možeš da ih pomiluješ pod tim uslovima !

U to vreme neki beogradski privrednici poslovali su sa biznismenima iz Australije pa je Triva iskoristio tu okolnost da pozove jednog od njih da zajedno odu na sastanak u Ambasadu Australije. Čim su ušli ambasador Kristofer Lamb mu je rekao:

-Vlada Austrlija prihvata Vašu ponudu isplatićemo 40 miliona dolara!

Dogovorili smo se da se isplata obavi u hotelu „Hajat“ u kome su odseli asutralijski biznismeni, jer oni su i obezbedili taj novac za oslobađanje špijuna Prata i Volasa. Triva je sa sobom poveo mladu saradnici, inapektorku Službe državne bezbednosti Srbije, za svaki slučaj. Torba puna dolara stajala je ispod hotelskog stola. Triva je uzeo, predao inspektorki SDB da je odnese u državnu kasu, a on se vrtaio u Sremsku Mitrovicu.

 Iz Ministarstva pravde mu je narednog jutra stiglo naređenje:

-Upravniče pusti osuđene Australijance na slobodu do 15 sati!

-Kako da ih pustim, kad nemaju pasoše ? – pitao je Triva.

-Pasoši stižu – bilo je drugo naređenje.

 Stigli su do 19 sati i tada ih upravnik solobodio robije Stva Parata i pitera Volasa.

Australijski humanitarci i špijuni Stiv Prat, Piter Volas pušteni su na slobodu početkom jula 1999. godine. Odveženi su i predati državi Hrvatskoj. Kada su stigli u Austrliju, tamošnji mediji su pisali bajke o Trivunu Ivkoviću kao o spasiocu dvojice australijskih oficira.

Sutradan u medijima je obajvljeno Saopštenje kabineta predsednika Slobodana Miloševića:

“Na molbu grupe privrednika iz Australije i Srbije predsednik Slobodan Milošević pomilovao je australijske državlajne Stiva Prata i Pitera Volasa, koji su pušteni na slobodu. Danas su otputovali u svoju zemlji”.

Treći špijun Branko Jelen je oslobođem robije početkom 2000. godine.