Kako je planina Jelica dobila ime po srpskoj lepotici?

Lepote Ovčara i Kablara nadaleko su poznate, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca. Međutim, okolina Čačka krije još jedan turistički dragulj i potpuno neopravdano zapostavljenu prirodnu lepoticu.

Planina Jelica prirodna je granica između Dragačeva i grada na Moravi, bogata šumom i živopisnim brdima sa kojih puca veličanstven pogled. U organizaciji Planinarskog društva „Kablar“, a u cilju promocije ove destinacije koja krije veliki turistički potencijal biće održano planinarenje njenim stazama.

„Suština je u promociji planine Jelice koja je na neki način zapostavljena i u senci Ovčara i Kablara. U pitanju je vrlo interesantna promotivna akcija i tura. Nažalost, Jelica još uvek nije dobila priliku da otkrije posetiocima sve zanimljivosti koje je krase. Tura će se održati u subotu 2. aprila, nakon čega će biti organizovan tradicionalni planinarski ručak i dodeljene zahvalnice“, naveo je Aleksandar Barać, predsednik PD „Kablar“.

Foto:RINA/Privatna arhiva

Ono po čemu se Jelica izdvaja od ostalih planina u okolini jeste legenda koja kruži o tome kako je uopšte dobila ovo, za jednu prirodnu površinu, neobično ime.

„Turci su čuli da u Gruži živi prelepa devojka koja se zove Jelica, veliki paša je iz Sarajeva odmah poslao svoje vojnike da je otmu i dovedu pred njega. Našli su je u njenom selu, oteli i poveli. Kad su prelazili preko dragačevske planine, ona je uspela da se otrgne, popne na proplanak i skoči u provaliju. U sećanje na tu lepu Gružanku, planina je dobila njeno ime“, kaže za RINU jedan stari Dragačevac.

I dok ova legenda živi, živi i sećanje na Srpkinju koja nije htela da služi Turcima, već je sama sebi presudila. Međutim, istoričari kažu da etimologija tog imena može da ima i druge osnove.

Prema pojedinim teorijama, ime je izvedeno od sveca Svetog Ilije, pod čijim imenom se nalazi nekoliko crkava u Dragačevu. Na jednom od najvećih vrhova Jelice, nalazi se i arheološko nalazište pod nazivom Gradina, a koje otkriva ostatke iz doba Vizantije, tadašnje grobnice i bedeme.

Izvor: RINA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.