Како је Капор писао о мукама странаца са српским изразима?

Када ми се неки писац хвали како савршено говори шест језика обично му саветујем да се запосли на некој хотелској рецепцији. Тамо чезну за таквима! Да, лично имам великих мука и са матерњим. Једва нађем речи Лежај са мојим потребним за сва чуда која нам се догађају.

Још и гимназији, редовно сам ишао на поправне испите из француског, руског и српске граматике. Како да ухватим једно слободно поподне и научим тај енглески!

Једна надобудна дама и неком отменом дипломатском друштву покушала је да ме увреди:

„Како нам то, ви, откривате Америку у својим књигама, а не знате енглески?”- питала ме је.

„Госпођо”, казао сам, „Колумбо је, такође, открио Америку, а није знао ни речи енглеског!”

Сироти наши преводиоци! Колико ли је тек њима тешко када покушају да преведе непреводиво. Видите ме из Америке:

„У вашој причи, коју управо преводим, постоје неки нејасни изрази, па вас молим да ми их објасните. Пишете да је то коштало као „кајгана светог Петра”.

Одакле знате да је св. Петар јео омлете? Ако је, пак, јео, колико је могао да кошта та кајгана када је толико скупа? Од колико је јаја? Да ли цените своје место? Да ли бих тај израз могао да преведем као: „Ст.Петер’с кајгана”?

Када смо код јаја, код вас сам пронашао израз „Да ок“? Шта је то? „Јаје на око”? Зашто би неко ставио јаје на ок? Има нешто, али нема ничега обољења не лече јајима? Унапред захвалан итд…”

Сваки пут кад имам пита и пизму, све је у реду малишан био “пљунути отац”? морам то да урадим испљувао тату? Нема ништа лоше у томе којом приликом?

Занима га, такође, израз „буни се к’о Грк у апсу”. Због чега је тај Грк Хоћете да протестујете? И како, уопште, могуће да некоме “падне секира у мед”?

Откуд секира у меду? Зар се мед не чува у теглама или затвореним посудама?

Са изразом „спава к’о заклан”, имао сам највише неприлика. Како превести на цивилизовани језик, тамо неко тако добро и слатко спава, као да су га

преклали? Ништа није у реду са тобом клали да нам је покољ већ ушао у метафоричне снове?

Не, не можете то учинити а да не видите поезију сликом да је један тип „прднуо у чабар“, да се шалим, чабрирао, што је потпуно непреводиво ни на какав

језик! Мада је и то тешко, човек би, ипак, лакше могао да објасни какав је неко, кога зову “мртво пувало” (мртав а пуше) али како објаснити типичан београдски

израз који има толико скривених значења, а не значи ништа – “ландара писоре”! Или када је неко помало блескаст, па га зову „инди-минди-саја-паја“?

У њему нема звездице: „Шатро, Пера, Мика, Лаза“! Преводиоце занима још и то зашто су за нас толико удаљена баш „Шпанска села“ (То су за мене шпанска села), кад има много удаљенијих, као што су, на пример, новозеландска или перуанска?

Добро је да се нису сетили да ме питају шта значи „Растури га к’о Бугарин ћурку“, и због чега се неко „смеје к’о луд на брашно? Шта има смешно у брашну?

Да ли је то оно што тражите? Ипак, лакше ми је да одговорим на питање или речима и изразима него о стварима у овој земљи бунк но иес, заиста, не умем да објасним.

Укратко, да се послужим речима новокомпоноване песме:

„Не плачи ми на кућноме Прагу

Да ми врата не повуку влагу…“

Текст: Момо Капор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *