Kako je Draža postao obeležje luke u Tesaliji?
Piše: Predrag Savić, advoakt i pisac
Jedna skulptura Draže Mihailovića u grčkoj Tesaliji i Magneziji, u živopisnoj ribarskoj luci Agia Kiriaki, uz koju su vezani selo Trikeri horas i ostrvo Trikeri Pilio, na neobičana način spojila je Srbina Nemanju Radojičića, iz Valjeva i Grka Kostasa Pacasa (Kostas Patsas).
Nemanja je akademski vajar i jedan od najplodotvornijh stvaralaca u oblstti crkvene-pravoslavne umetnosti. Kostas je vlasnik lokalne taverne „Brodogradilište“ (Carnagio), koja važi za nezvnično srpsko konzularno odeljenje, srpsku oazu, gde se srpski nautičari i jedriličari osećajau posebno i bezbedno.
Upravo u toj Kostinoj kafani na počasnom mestu nalazi se mala, bela bista Draže Mihajilovića. Ovaj 33-trogodišnji Grk, zna puno o srpskoj istoriji, ali obažava i Crvenu Zvezdu i Novaka Đokovića. Od „delija“ jedriličara čuo je za Dražu Mihailovića, prvog gerilca u porobljenoj Evropi i ujedno velikog tragičara i stradalnika!
Kosta je Srbima kada ih zadesi neka nevoilja, ili kvar na jedrilici, često govorio da to nije ništa, u odnosu na Dražino stradanje. Upravo to je navelo profesora Branka Jovanovića, poznatog skipera iz Valjeva, da Kosti pre nekoliko godina pokloni skulpturu komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini!
Pre nekoliko dana valjevski vajar Nemanja Radojičić (44), obreo se u luci Aagia Kiriaki. Nemanja srpskoj javnosti poznat i po činjenici da je dve godine bio direktor valjevsnog Zavoda za zaštititu spomenika, ali više po svojim umetničkim dostignućima. Diplomirao je 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za vajarstvo, u klasi profesorke Borislave Prodanović-Nedeljković.
Poznat je po skulptorskim rešenjima – spomenicima generalu Đukiću, osnivaču našeg prvog Olimpijskog komiteta, patrijarhu Josifu Rajačiću… Autor je spomen obležja palim borcima u ratovima devedesetih godina i gradske fontane u Valjevu. Svoje neverovatno umetničko znanje i talenat Nemanja je dokazao u izradi i livenju crkvenih zvona, ali i insignija, horosa, filingranskih kivota za mošti svetaca, krsteva i drugih crkvenih sasuda. Nemanjina remek dela iz oblasti crkvene umetnosti zasnovana su i na vrsnom poznavanju starih zanata.
S druge strane, popularni Kosta na vezovima ispred svoje kafane omogućava Srbima besplatno tankovanje vode i napajanje brodova i čamaca strujom. I ne samo to, često pomogne oko sitnijih popravki i obezbeđenja udobnog noćenja. Najpouzdaniji je izvor za sve vrste informacija. Kad zatreba on je i turistički vodič.
Susret ove dvojice po svemu neobičnih ljudi bio je više nego srdačan. Kosta je svojim saradnicima iz kafane pokazao kako specijaliteti od ribe, rakova i morskih ježeva itekako mogu biti prava umetnička dela. Rodila se i ideja da Nemanja iduće godine izlaže svoje radove kod Koste.
Dali će do ove neobične i jedinstven izložbe doći, zavisi od nekih tehničkih detalja, ali i obezbedjenja finasijskih sredstava. I dok se ne sazna da li će ova ideja biti ostvarene, skluptura Draže Mihailovića sasvim sigurno krasiće i dalje tavernu u dalekoj Tesaliji!
