Peticija Srpkinje Britaniji za ukidanje viza Srbiji

Put iz Srbije do Britanije prilično je dug čak i pre nego što se na njega krene – procedura je duga i skupa, što jedna Mihaela želi da promeni onlajn peticijom.

Očuvanje starog paba na malom britanskom ostrvu, vraćanje zemlje u okvire Evropske unije i zahtev da se građanima Srbije ukinu turističke vize za ulazak u Veliku Britaniju – na sve ove teme britanski državljani onlajn peticijama su zahtevali od Vlade da nešto učini.

Poslednju od te tri na zvaničnom sajtu britanske Vlade pokrenula je Mihaela Mitrović, inženjerka arhitekture i neuronaučnica, koja živi i radi u Londonu.

Ona traži da se državljanima Srbije dozvoli poseta do 90 dana bez viza, kao i za zemlje Šengena (čiji Britanija nije deo), što je do sada potpisom podržalo nešto više 10.000 ljudi (podatak od 20. aprila, oko 14 časova).

„Prevazišlo je moja očekivanja, veoma sam uzbuđena“, navodi Mitrović za BBC na srpskom.

„Izgleda da se neke stvari ipak mogu desiti, da nešto može krenuti od pojedinca i da efekat snežne grudve koja se kotrlja niz planinu ipak ima nekog smisla – to me raduje i daje mi nadu i oko mnogih drugih stvari, od očuvanja životne sredine do socijalnih pitanja.“

Prema britanskom zakonu, ukoliko peticija dostigne 10.000 potpisa vlada će morati da reaguje na nju, a posle 100.000 potpisa biće razmotrena za debatu u parlamentu. Mogu da je potpišu državljani Britanije, kao i svi sa boravišnom dozvolom u toj zemlji.

• Kako je viski spojio Čerčila, Pekića i BBC
• Pošta Srbije izdala filatelističku marku u čast 100 godina BBC-ja
• Čedomilj Mijatović: Zaboravljeni viktorijanac među Srbima
• Milunka Savić i Flora Sands – žene koje su zajedno ratovale za Srbiju

Kristina Leston-Bandeira, profesorka Škole politike i međunarodnih studija na Univerzitetu u Lidsu, peticije naziva „još jednim oruđem političkih kampanja“.

„Efikasan su način za građane da utiču na kreiranje politika i druge odluke, ali ne dovode nužno do trenutnog rezultata“, navodi Leston-Bandeira za BBC na srpskom.

„Politika i političke promene ne funkcionišu na taj način – potrebno je vreme i ta promena je obično rezultat dugih kampanja.“

Peticiju Mihaele Mitrović u međuvremenu je podržao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je ipak naveo da nije siguran kakav će efekat ona postići.

Isto pitanje je, dodaje, pokretao i od 2008. do 2014. godine, kada je takođe bio ministar spoljnih poslova, ali „nikada nije naišla na veliko razumevanje“ Velike Britanije.

Denis Kif, bivši britanski ambasador, izjavio je 2019. u intervjuu za BBC na srpskom da „ne vidi bilo kakve izglede da će Britanija menjati viznu politiku“.

Na sajtu britanske vlade od 2015. bilo je nešto više od 45.000 peticija, od kojih je 35.000 je odbijeno – odgovor britanske vlade trenutno čeka 14 peticija, a debatu u parlamentu 15.

Među najpoznatijima su peticija za ostanak Britanije u EU (6.000.000 potpisa) iz 2019. i za to da se bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu ne omogući službena poseta Britaniji (nešto manje od 1.800.000 potpisa) iz 2017 – obe neuspešne.

O peticijama u Britaniji

 

Odmah po dolasku na sajt za peticije britanske vlade, u odseku popularno, na udarnom mestu – Srbija. Tu je i mapa na kojoj se vide okruzi odakle je stigao svaki od 9.000 potpisa. Najviše iz Londona i okoline, poneki iz Oksforda, Kembridža, Birmingema i Edinburga. Put iz Srbije do tih i svih drugih mesta u Britaniji prilično je dug čak i pre nego što se na njega krene – procedura dobijanja vize traje nekoliko nedelja, a sve košta oko 100 evra.

„Verujemo da su trenutni zahtevi za vize nepotrebni, skupi, nepravedni i neopravdani“, navodi se u peticiji.

Trenutni vizni sistem, dodaju, ne odgovara ni „turistima, ni ljudima sa prijateljima i porodicom iz Srbije“, a koji svi donose novac u Veliku Britaniju. Među njima je upravo Mihaela Mitrović, koja u Londonu živi od 2013. godine. Prijatelji i porodica je, kako navodi, posećuju „retko ili nikada“.

„Znam da nije apsolutno nije jednostavno promeniti stvari, ali je mnogo komplikovanije ništa ne preduzeti“, kaže Mitrović za BBC.

Tu se, izjavila je ranije za Danas, vodila izrekom „ako je najbolji momenat za sadnju drveta pre 10 godina, drugi najbolji je danas“. Jedan od načina na koji građani u britanskom političkom sistemu, pored izbora, mogu da utiču na politiku jeste direktno obraćanje predstavniku njihovog okruga u parlamentu.

Britanija je podeljena na 650 izbornih jedinica, koliko ima poslanika u Donjem domu parlamenta. Drugi su peticije, za koje postoji zvanična procedura na sajtu britanskog parlamenta, u okviru kog postoji i Komisija nadležna za njihovo razmatranje.

„Najefikasniji sistemi peticija su oni koji su direktno povezani sa političkom institucijom“, objašnjava Leston-Bandeira, autorka teksta o efikasnosti peticija.

„To je zato što osigurava da kreatori politike (u ovom slučaju poslanici) direktno razmatraju pitanja o kojima građani govore.“

Jedna peticija traje šest meseci, a da bi zvanično bila podneta na početku mora da ima najmanje pet potpisa. Leston-Bandeira ističe da su one pre svega dobar način za podizanje svesti o nekom pitanju ili problemu, kao i za pokazivanje nezadovoljstva. Pretvaranje tih zahteva u zvaničnu politiku, smatra, ipak ostaje predmet „uobičajenih političkih procesa“, za koje kaže da su „dugi i neuredni“.

Da bi do tih promena došlo, navodi, neophodne su „duge i zamršene kampanje, kombinovane sa trenucima pravovremenog vršenja pritiska“.

„Kao što znamo, veoma je retko da se promena neke politike desi brzo“, navela je ona 2017. godine u tekstu „Koja je poenta peticija u britanskom sistemu“, objavljenom na sajtu Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE).