Ин Мемориам – Чика Миња
Господин Милан Миња Субота, дугогодишњи сарадник Дечјег културног центра Београд и председник Управног одбора ове институције, преминуо је данас у Београду.
Вишегодишња сарадња са Мињом Суботом Дечјем кулурном центру Београд заувек ће остати упамћена као период ведрине, креативног духа, доброг расположења и сјајних идеја. Драги Миња био је истински део нашег колектива, вођа, пријатељ, сарадник, саветник и за све нас подршка у сваком смислу – професионалном и приватном. Више деценијa активно је учестовао у осмишљавању и реализацији многобројних програма и манифестација наше куће и био један од наших најбољих и најведријих “амбасадора”. Професионално и лично везан за некадашњи Дом пионира, данашњи Дечји културни центар Београд, одлично је разумео нијансе деловања наше институције и подстицао најбоље од свих нас. Његов ауторитет и искуство су били апсолутна референца за многе друштвене акције и идеје које смо покренули и реализовали, његова реч је била светиња, а његово друштво непроцењиво.
Миња Субота рођен је у Сарајеву 08.11.1938. године. Као уметник члан је Удружења композитора Србије, Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије и УСУФ-а Србије.Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Похађао је нижу и средњу музичку школу “Станковић” а на Електротехничком факултету у Београду добио диплому инжењера електротехнике. Што се тиче образовања у области фотографије поседује дипломе: Фамоус сцхоолс интернатионал и француску диплому Мајстора фотографије Европске куће фотографије из „CHALON sur SAONE”. Као композитор, написао је многе композиције забавне музике и шансона, а као вокални солиста снимио је велики број плоча из ове области у Југославији и Русији. Композиције су му извођене на фестивалима:”Београдско пролеће”, “Дечје Београдско пролеће”, дечја песма (неколико награда жирија), “Фестивал војничке песме”, Сплит “Мелодије Јадрана”, Фестивал забавне музике Загреб – Вече шансона, “Песма лета”(1967,68), “Фестивал кантаутора” Нови Сад, фестивал “Златни Орфеј” Бугарска, “Мелодије пријатељства” Русија… Већ четрдесет година као телевизијски аутор, композитор и водитељ ствара за децу.
Реализовао је преко шестстотина телевизијских емисија посвећених најмлађима, емитованих на националној мрежи. Највећи део досадашње каријере посветио је младим генерацијама. У композиторском опусу за децу, компоновао је на стихове наших најистакнутијих песника песме, које се данас певају у предшколским установама и школама, композиције које ушле су у школске уџбенике и постале део дечје музичке литературе, а генерације су одрастале и данас расту уз њих. Између осталих то су песме: Деца су украс света, Ишли смо у Африку, Разболе се лисица, Свићу опет румена сванућа, Телефонијада, Поврћијада, Слон лепотан Дон Долан, Коло, Другарска, Свако дете има крила, Плави чуперак…
Компоновао је и циклус песама „Још нам само але фале” на стихове Љубивоја Ршумовића, и музику за позоришне комаде за децу: „Шашаво, лепршаво ,заљубљено” на стихове Мирослава Антића, „Трапави змај” Мирослава Настасијевића, „Букварград”, „Излози велеграда” и „Хајде да се забављамо” за Дечје позориште у Суботици. Композиције су му извођене и награђиване на готово свим фестивалима песама за децу у ондашњој Југославији. Као телевизијски аутор и водитељ, реализовао је многе серије које су остале запамћене: „Од главдо пете”, „Игре без граница”, ТВ Београд, „Жељотека” ТВ Нови Сад, „Све играчке света” и „Музички балон” ТВ Београд, Недељно поподне ТВ Београд, „Звездана журка” 3К, серију за УНИЦЕФ “Детје човек важан”, “Змајеве дечје игре”, “Тајна веза” YУИНФО, “Евргрин клуб” ТВ РТС, документарне серије “Како смо забављали Тита” РТС, “Светски уметници у Београду” РТС…
Аутор је и водитељ серије “Музички тобоган” која је емитована двадесет година и представља рекордну серију по гледаности и популарности на нашем телевизијском програму.“Музички тобоган”, је покренуо оснивање многих плесних школа и оркестара, приближио је деци стваралаштво наших најистакнутијих песника, поклонио је деци преко двестотине нових композиција које су створили наши најпознатији песници и композитори, а из њега су потекли многи солисти и композитори поп и рок музике. Као мале звезде, “Тобоган” је представио инструменталисте који су данас истакнути светски уметници. Генерације које су расле уз “Музички тобоган”, памте га као срећне тренутке детињства а памте га и помињу и данас у свим републикама бивше Југославије као “мост” који је повезивао децу на овим просторима. У педагошким уџбеницима за факултете и више школе , “Тобопган” је истакнут као пример и образац забавно едукативне емисије за децу. За ту серију, добио је и годишњу награду Телевизије Нови Сад. Као композитор, вокални солиста и водитељ наступио је на многим иностраним турнејама, представљајући своју земљу.
Између осталих Светски фестивал омладине и студената – Хелсинки- 1962, Италијански конкурс за најлепшу дечју песму Италије – Каорле (Венеција), “Златни Орфеј” Бугарска, “Мелодије пријатељства” Русија, “Славјански базар”, Белорусија (1995,96,97.) “Сребрни УНИЦЕФ Италије”, Торино, дванаест турнеја по СССР-у, Турнеје у Бугарској и Чехословачкој, турнеја у Мађарској и Румунији са Уметничким ансамблом ЈНА 1966, “Змајеве дечје игре” – концерти за нашу децу (Немачка, Француска, Холандија, Данска и Шведска). У организацији Министарства за дијаспору, гостовао је у Скопљу, Вуковару, Будимпешти и Темишвару. Учесник је био на Данима српске културе у Паризу (Културни центар) 2009. 2010 и 2011, затим на Данима српске култуире у Истри 2011, 2012 и 2015. Шест година био је уредник и водитељ фестивала песама за децу “Београдско пролеће” и један је од оснивача овог фестивала, који јe подстакао оснивање бројних фестивала песама за децу широм ондашње Југославије. Из области фотографије, добитник је награде “Анастас Јовановић”, за самосталне изложбе на тему “Деца света”.
Самосталне изложбе имао је у Музеју примењене уметности у Београду, у галерији “Медуза” у Копру, на Београдском Сајму у Музеју града Витјебска (Белорусија), Шибенском фестивалу детета, у галерји Матице српске на Змајевим дечјим играма у Новом Саду, Галерији РТС-а у Београду , у граду Водњану и Пули у Истри у Тивту, у галерији опере и театра “Мадленијанум” у Београду у Руском дому у београду…Као уметник обављао је функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, и низ година био у управним одборима Удружење Копозитора Србије и Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије. Био је директор фестивала “Београдско пролеће” 1980. године. Учествовао је у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству. Одржао је велики број добротвотрних програма.
Добитник је великог броја признања за свој уметнички и друштвени рад између осталих и Орденa Карађорђеве звезде другог степена и Вуковe наградe.
Наш драги чика Миња…
Насловна фотографија: Миња Субота са ДРаганом Мрићем, директором ДКЦБ-а
