И краљица се повукла због Рускиње
Награда Ханс Кристихјан Андерсен, коју називају и Нобеловом наградом књижвности за децу, уздрмана због тога што престижно признање треба да додели Анастасија Архипова, председница жирија
Руска карикатуристкиња и илустраторка Анастасија Архипова именована је за председника жирија за доделу награде Ханс Кристијан Андерсен, која је названа Нобелова награда за књижевност за децу. То је жестоко поделило Међународни савет књига за младе, који сваке године додељује ову престижну награду.
У опширном тексту на порталу ДР, данске националне телевизије, аутор Томас Пракас, се пита „може ли представник руског културног живота да уручи најпрестижнију светску награду за књиге за децу док Русија бомбардује библиотеке у Украјини“? Његов текст преносимо у целини:
„Ово питање дели Међународни савет за књигу за младе (ИББИ), који сваке две године додељује награду Ханс Кристијан Андерсен, која иде ауторима и илустраторима књига за децу, а одговор „не“ између осталих стиже из Шведске, Финске и балтичких земаља.
-Награда ХК Андерсен је нешто најбоље што можете добити и мораћемо да је заштитимо – каже Маргарета Улстром, председница шведског ИББИ огранка.
Има индиција да је исти став имао и Краљевски дом. Краљица Маргрете одлучила је да се повуче као покровитељица награде, обавестио је дански одбор ИББИ-ја. Награда је такође уклоњена са списка краљичиних страних покровитеља на сајту Краљевског двора.
Награда ХК Андерсен иначе је названа „Нобеловом наградом” за књижевност за децу и раније је додељивана истакнутим именима као што су Швеђанка Астрид Линдгрин и Данкиња Сесил Бøдкер и Иб Спанг Олсен.
Неколико земаља је протестовало
Али у септембру, шест месеци након руске инвазије на Украјину, руска илустраторка и професорка уметности Анастасија Архипова изабрана је на конгресу ИББИ у Малезији за председника жирија који ће следеће доделити награду.
Избори су поделили организацију, која је настала после Другог светског рата да би промовисала мир кроз културну размену и промовисала читање деце.
Шведска, Финска, Норвешка, Белгија, Естонија, Летонија и Литванија су међу земљама у којима су локални огранци узалудно покушавали да натерају председника жирија да поднесе оставку.
-Ми смо у веома посебној ситуацији. Русија води агресивни рат против свог суседа Украјине, а ЕУ је означила као терористичку државу – каже Маргарета Улстром, председница шведске организације. –Она не може да буде активна у Русији без одобрења владе. Дакле, она постаје симбол, без обзира на то шта мисли о рату.
Она је одличила ове године не номинује Швеђане за награду.
Дански одбор подељен
ИББИ-јев дански огранак није био супотписник писма. Избор руског илустратора иначе је довео до великих дискусија у одбору, каже председница Биргите Риндел из Друштва за дечију књижевност.
-О томе смо доста разговарали и вероватно сам ја била најзаступљенија да и ми потпишемо писмо, али за то није било већине у одбору – каже она.
На крају, није било данске већине да потпише писмо.
-Главна линија је да морамо да разговарамо заједно. Не смемо да избацимо људе, већ да стално имамо комуникацију – истиче каже Биргите Риндел и додаје „да је штета што руски председник жирија није одлучио да се сам повуче“.
Касније је, међутим, дански одбор одлучио да извуче своје кандидате за награду.
-Са новим информацијама које су стигле о припадности Анастасије Архипове, ми у данском одбору ИББИ-а одлучили смо да повучемо своју номинацију за илустратора и аутора, јер овог пута не желимо да будемо део награде – каже председница Биргите Риндел.
ДР је покушао да добије одговор од међународне председнице ИББИ-ја, Силвије Вардел, али до сада то није било могуће.
Међутим, као одговор на критичне земље, одбор је одговорио да чланови не представљају владу своје земље, већ једноставно себе као ауторе, дизајнере или издаваче.
Такмичење за почаст руским војницима
Али има и много доказа да Анастасија Архипова није само цртач, чије ће линије многа деца која су одрасла у бившем Совјетском Савезу препознати из руских превода бајки ХК Андерсена.
Добитница је безброј награда, професорка је на Академији уметности у Москви и председница синдиката илустратора. Али она је такође у одбору Московског удружења уметника (МОЦКС), удружења које је тренутно веома активно у промоцији рата.
Организација је управо одржала такмичење на којем су руски уметници морали да пошаљу постере, видео снимке и мемове на друштвене мреже за коришћење у кампањи популаризације „специјалне војне операције“ и мобилизације међу становништвом .
Достављени прилози морају, између осталог, да промовишу „поновно уједињење историјских руских земаља“. На вебу можете видети неколико примера послатих постера и слика. Они приказују руског војника као херојског осветника који кажњава украјинске „нацисте“.
„Подржава руску ратну реторику“
Ова врста такмичења део је свесне стратегије Путиновог режима, објашњава стручњак за источну Европу, рођен у Русији, Сергеј Сумлени.
Дуги низ година радио је као дописник у Русији и Украјини, а данас живи у Немачкој, где је на челу истраживачког European Resilience Initiative Center.
-На папиру је то уметничка организација, али у стварности је наставак организоване пропаганде совјетске ере , каже он за МОЦКС. – Она је члан одбора организације која активно промовише не само рат већ и геноцид, и то је проблем.
То је малтретирање
Чак се и Анастасија Архипова осећа изложеном узнемиравању.
-Позивање на малтретирање на основу нечије националности је управо оно што желе они који започињу ратове, пише она у мејлу ДР .
Она прво пориче да има било какву везу са МОЦКС-ом и каже да представља још један синдикат, синдикат илустратора. Међутим, њено име је на сајту МОЦКС-а и признаје да јој је пре четири године понуђено место у одбору. Она пориче да је знала за такмичење, које назива „одвратним“.
-Први пут сам видела пројекат и немам никакву улогу у њему, пише она. – Наравно, не желим да ме везују за ову врсту „уметности“.
Она даље пише да жели да се повуче из одбора МОЦКС-а, али да се осећа изложеном мржњи „унапред“. Избегава да одговори на питања о рату, али додаје:
-Свим срцем се надам да ће се ова страшна ситуација ускоро завршити.
Не треба да ризикује живот
У Шведској, локални председник ИББИ-ја може добро разумети ако се ви, као руски аутор дечијих књига или карикатуриста, не усуђујете да се јавно дистанцирате од председника Путина и рата.
-Не очекујем да човек има много грађанске храбрости да ризикује живот. Не можете то захтевати. Али организација мора бити у стању да види да неће радити са руским представником за тако почасну награду, каже Маргарета Улстром.
Неколико Украјинаца такође изражава бес на друштвеним мрежама .
-Руска војска је током окупације Изјума убила украјинског писца дечијих књига Володимира Вакуленка, и упркос томе не видите никакав проблем у избору особе повезаног са руском државом – пише украјински графичар ИББИ-ју на Фејсбуку.
Критичари такође траже да потпредседник међународног одбора ИББИ-ја Денис Безносов, који ради за Руску државну дечју библиотеку у Москви, поднесе оставку.
Према речима Сергеја Сумленија, избор председника жирија изазива гнев у Украјини, јер многи Украјинци сматрају да је руским уметницима и даље дозвољено да ћуте о рату.
-Украјинци немају проблем што сте Рус и уметник. Проблем настаје када се руски уметник појави у јавности и каже: „Хајде да не мешамо уметност и политику. Не желим да причам о рату“. Онда се наљуте Украјинци. Зато што не можете стварати уметност данас, а да се сада не позабавите ратом.
Награда ХЦ Андерсен
- Међународни савет за књигу за младе (ИББИ) сваке две године додељује награду Ханс Кристијан Андерсен.
- Награда иде ауторима и илустраторима књига за децу.
- Раније су награду, између осталих, добијали Астрид Лингрин, Тове Јансон и Данкиња Иб Спанг Олсен и Сесил Бøдкер.
- ИББИ је непрофитна организација основана 1953. године са циљем да промовише међународно разумевање кроз књиге за децу. Постоје локалне ИББИ организације у 80 земаља.
- Краљица Маргрет одлучила је да се повуче као покровитељ ХЦА награде.
Ове земље траже оставку
Ево локалних удружења ИББИ-ја која су захтевала да руски председник жирија који ће поделити награду ХЦ Андерсен поднесе оставку: Украјина, Шведска, Норвешка, Финска, Литванија, Летонија, Естониа, Белгија и Молдавија.
Фотографије: Анастазија Архипова и постери и слике руских уметника о рату у Украјини
Извор: ДР