Квар или упозорење Гугла Србији?

Компанија Гугл ставила је Србију на црну листу земаља, односно укинула сарадњу и приступ њиховом екосистему G Suite.
То, поједностављено, значи да су бизнис корисници Гугл услуга остали без алатки захваљујући којима су неометано пословали и радили раме уз раме са светским бизнисима.
Ова вест као гром из ведра неба одјекнула је међу пословним људима, који не могу да замисле свој бизнис без ових алалтки. Гугл се није оглашавао овим поводом, а после дан и по неизвесности поново је почела да ради регистрација на G Suite, што је протумачено у српским круговима и у самој Влади Србије, као чигледна техничка грешка.
„Да Гугл није ставио Србију на „црну листу“ те компаније, и сасвим сигурно реч је била о техничком, а не о политичком, финансијком или правном проблему“, објаснила је и премијерка Ана Брнабић
Председница владе и њен тим тврде да су били  у сталном су контакту с представницима Гоогла, односно с менаџментом компаније у САД управо због информација које су се у јавности појавиле, а према којима је Србија стављена на „црну листу“ те компаније.
Српска ИТ заједница, на вест да је Србија стављена на „црну листу“ и бројна питања која су је напросто засула изашла је са претпоставком да се у овом случају Гугл вероватно придржавао препорука међувладине организације ФАТФ која је Србију сместила међу 11 земаља у свету са високим ризиком.
Ова организација се бори против прања новца и финансирања терористичких организација, а међу високоризичним земљама су осим Србије и Северна Кореја, Етиопија, Сирија, Ирак, Иран, Шри Ланка, Тринидад и Тобаго, Тунис, Јемен и Вануату.
Слободан Марковић, ИТ стручњак изјавио је да је могуће да је узрок проблема ФАТФ, али је истакао како нема довољно информација за било какав поуздан закључак.
Огласио се и Дејан Николић, оснивач Њуз нета и компаније Content Insights и изразио бојазан да ће уколико је реч о поштовању смерница ФАТФ и друге велике компаније, попут Амазона или Мајкрософта кренути истим путем.
Српски ИТ бизниси су постали део мејнстрим пословања, велики број сервиса смо могли неометано да користимо из Србије и били смо на једнакој равни са остатком света. Ми говоримо о инфраструктури ИТ пројеката, о серверима. Све оно што је бизнис отерало у клауд постаће нешто чему одавде не можемо да приступимо. Бизниси ће или морати да се сналазе и пријављу да су са неких других локација. Или ће, да не би ризиковали, отварати фирме ван Србије, што свакако штети држави, закључио је Николић.
Ипак, на срећу то се није догодило и после 36-часовне неизвесности проблеми су отклоњени.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.