Napadi na đake pravoslavce u Zagrebu
Učenici Pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković“ godinama su na meti verbalnih i fizičkih napada svojih vršnjaka. Poslednji se desio pre nekoliko dana — učenika prvog razreda gađali su hranom u autobusu koji vozi od škole prema centru Zagreba. U školi nerado govore o ovakvim incidentima, smatrajući da se na taj način situacija po učenike može samo pogoršati.
O poslednjem napadu javnost je tokom rasprave u Saboru obavestio zastupnik SDSS-a Boris Milošević.
„Neprekidno se stvara i održava klima u kojoj je poželjno vređati Srbe, pretiti im, verbalno ili simbolički, jer se to predstavlja kao nekakav domoljubni čin, nešto što je poželjno, što se ohrabruje“, rekao je Milošević. „Učenici Gimnazije stalne su žrtve incidenata, pretnji, provokacija, seksizma, a bilo je i fizičkih napada i kamenovanja. Kao da nije dovoljno što trpe zbog svog socijalnog statusa, nego se i dodatno stigmatiziraju. Učenici i učenice te škole, pa i profesori, razvili su visok prag tolerancije, pa takve slučajeve više ni ne prijavljuju“.
Milošević je apelovao na kolege u Skupštini da se nešto učini kako bi napadi prestali. Serija napada na učenike počela je pre nekoliko godina, kada se pravoslavna gimnazija iz centra Zagreba preselila na Sveti Duh. Školu je neko vreme čuvala policija, a najbrutalniji napad desio se u novembru 2015. godine, dok su učenici dolazili na nastavu. Fizičkom napadu je prethodilo vređanje na nacionalnoj osnovi u autobusu javnog prevoza. Deca su gađana kamenjem na ulici, ali i po ulasku u dvorište gimnazije. Razbijena su stakla na ulaznim vratima škole i Duhovnog centra u kome stanuje mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.
Po besplatno obrazovanje učenici gimnazije dolaze uglavnom iz siromašnih sredina, iz svih delova Hrvatske. Rad škole obnovljen je 2005. godine, kao nastavak dve stotine godina duge tradicije pravoslavnog obrazovanja u tom gradu. Akreditovana je od strane hrvatskog Ministarstva obrazovanja, a nastava se odvija i na srpskom i na hrvatskom jeziku, diplome su priznate u regionu, pa svršeni učenici studiraju u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Austriji, Turskoj i Rusiji. Škola je otvorena za sve zainteresovane učenike, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.
Ovaj tekst deo je Projekta o položaju Srba u zemqama regiona koji je pomogla Uprava za saradnju s dijasporom i Serbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije