Где је Достиника најстарија српска престоница?

Срби су постојали и пре Немањића, имали своју државу, владаре и престони град. Та престоница звала се Достиника. Срби су упамтили да је постојала и како се звала али су заборавили где се тачно налазила.

У ову занимљиву историјску причу уводи нас веб страница Волим да знам. Достиника је била најстарија престоница и седиште прве српске државе на Балкану под влашћу Властимировића. Можда не би ни знали да је постојала да је византијски цар Константин Порфирогенит није поменуо у спису „О управљању Царством“.

Нашим историчарима и арехеолозима као да није било претерано занимљиво да детаљно истраже где је била најстарија српска престоница. Једни претпостављају да је била на доњој Дрини, код села Дисит и Десна, други да је у Дежеви код Раса, трећи у селу Дрсник код Пећи, четврти да је у Руговској клисури…

Достиника је више векова била престони град у Срба а највероватније да се налазила на путу између Пријепоља и Сјенице, на северној падини брда Клик.

Претпоставља се да су Срби подигли град на римском утврђењу које је се налазило на важној саобраћајници „Виа металика“ којом се превозила руда из централног Балкана до јадранских лука.

Пре тридесетак година, на локалитеу у близини села Врсенице, десетак километара од Сјенице, током спорадичних истраживања, пронађени су керамички судови, метална оруђа и остаци старе цркве из 10. века.

Претпоставља се да је то место српска средњовековна престоница. Смештена на северној падини узвишења Клик, брега на 1.330 метара надморске висине са којег се као на длану пружа поглед на Сјеничко поље. Врх опасују остаци три дебела камена бедема која су бранила двор српских кнежева.

Утврђење доминира над целим сјеничким пољем и има визуелну комуникацију са планинама које га окружују: Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником и Гиљевом. Приступачно је само са јужне стране, где је седло преко кога води пут до извора питке воде и према брду Клик.

Остаци утврђења полако се урушавају, препуштени зубу времена и забораву. Срби стварају историју у великим количинама па мисле да не морају да памте баш све странице.

Изгледа да је Достиникаједна од тих истргнутих страна српске историјске читанке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *