Evo kako su nastali čuveni stihovi Vaska Pope
Vrščanka Jovanka Singer poznatija kao Haša bila je ljubav pesnika Vaska Pope još iz gimnazijskih dana. Upoznali su se u Vršcu, u Lenauvoj ulici, poznatoj po predivnom drvoredu lipa, a posle dužeg perioda međusobnog upoznavanja pogledima, u šetnji pored prekrasnih lipa koje su krasile tu vršačku ulicu, piše na fejsbuk stranici „Radioaktivni komarac“ . Iz tih pogleda kasnije su proizišli i stihovi:
„Očiju tvojih da nije, ne bi bilo neba u malom našem stanu. Smeha tvoga da nema zidovi ne bi nikad iz očiju nestajali…“
Vasko, koji je bio duhovit čovek i veliki gospodin, neposredno pred smrt, zamolio je svog prijatelja Žarka Rošulja da nešto piše o njegovom životu. „Iskoristi priliku dok sam tu“, rekao mu je. Nažalost, nije je iskoristio. Ali je zato posle smrti Vaska Pope objavio dirljivu i posve nadahnutu knjigu „Zapisi o Vasku i Haši“. Iz te knjige otkrivamo mnoge detalje ove velike ljubavi.
Haša je radila je kao profesor na Arhitektonskom fakultetu. Studenti su je, obožavajući je, zvali Singerica. Poticala je iz bogate i ugledne građanske porodice. Haša i Vasko su nagovarali Hašinog oca da se odrekne bogatstva u korist naroda. Ugledni advokat im je na to odgovorio: „Deco, ako vama te kuće ne trebaju – meni još manje trebaju.“ I tako su oba dvorca poklonjena „narodu“, a kada su Vasko i Haša kasnije dolazili u Vršac nisu imali gde da odsednu.
