Епископи из отаџбине са Србима у Џексону

Епархија западноамеричка обележава велики јубилеј Српске Православне Цркве – 8 векова њене аутокефалности. Тим поводом гости Западноамеричке епархије и њеног надлежног архијереја епископа Максима су епископи бихаћко-петровачки Сергије, захумско-херцеговачки Димитрије и стобиски Давид.

После прославе Храмовне славе у Сакраменту, Владика Максим је своје госте повео пут Џексона где су епископи наше Свете Цркве посетили православну заједницу која живи у овом живописном калифорнијском градићу, у коме се налази најстарији српски храм у Америци – Црква Светог Саве која је саграђена далеке 1894. године.

Половином 19. века Срби су у ове крајеве дошли са „златном грозницом“, трагајући за бољим животом. Најпре су стигли из Херцеговине и Боке Которске, потом и из Црне Горе, Далмације, Лике, Војводине… На обронцима брда око данашњег Џексона био је рудник злата, у ком су радили и наши сународници.

Пред крај 19. века у Џексону и околини живело је око 650 српских породица. Силно су желели да саграде своју цркву, да се у њој моле, крштавају, венчавају, држе помене… Тако су 1893. позвали јеромонаха Севастијана, до монашења Јована Дабовића, да крсти децу.  Он је, пак, одмах схватио да ту живи фина, многобројна заједница Срба, па им је предложио да подигну богомољу.

Иако сиромашни, овај „позив“ одмах су прихватили. Само годину касније, 1894, Црква Светог Саве била је изграђена, налик српским црквама у Херцеговини и на приморју. Уз њу су, временом, подигнути парохијски дом са музејом и библиотеком, а, мало даље и летњи Светосавски камп за нашу децу са целе Западне обале.

Данас у Џексону живи шездесетак српских породица, које захваљујући овој светињи негују националну културу и обичаје. Посвећеношћу цркви и традицији, богољубљем и гостољубљем, задивили су и Американце, који из године у годину долазе да уживају у нашој прослави Божића, а све више их постаје део српске заједнице.

У Цркви Светог Саве у Џексону епископи Максим, Сергије, Димитрије и Давид поклонили су се и моштима новоканонизованог српског светитеља Севастијана Џексонског – првог српског православног монаха рођеног на тлу Северне Америке. Био је дете српских досељеника из Сасовића код Херцег Новог. Верује се да је крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере, а Свети владика Николај, Севастијанов велики пријатељ, називао га је „највећим српским мисионаром модерних времена“.

Промисао Божја је хтела да се Свети Севастијан упокоји баш у манастиру Жича 1940. године, где га је сахранио владика Николај. Његове свете мошти пренете су 2007. године у Џексон. Његовим моштима с великим поштовањем и љубављу, на целивање и молитву, притичу не само Срби са свих страна Америке, него и православни Руси, Грци, Румуни, Бугари, Арапи, Американци…