Дубровчани су пет векова плаћали данак Србима

Готово пет стотина година Дубровчани су Србима, српским владарима или њиховим задужбинама, плаћали годишњи трибут.

Дубровник је трибут, порез или данак који плаћају побеђене државе победнику или господару, почео да редовно исплаћује у време српског цара Душана и плаћали су га све до пропасти Дубровачке републике у 19. веку.

Полуострво Пељешац и стари град Стон још од 11 века били су у саставу земаља којима су управљали српски властелини. Свети Сава је у Стону 1219. године основао Епархију Хумску или данашњу Епархију Захумско-Херцеговачку.

За годишњи данак од 500 перпера и под условом да „поје српски поп у Стону“, цар Душан је 1333. године предао Пељешац на управу Дубровчанима.

Цар Стефан Душан је 1350. године Стонски трибут, који је углавном прикупљан од тамошњих винограда, наменио да се сваке године уплаћује српском манастиру Светог архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму.

После османских освајања Свете земље, јерусалимски манастир је био затворен. Српска принцеза Мара Бранковић, кћерка Ђурђа Смедеревца, уз подршку њеног пасторка Мехмеда Освајача, успела је да код Порте испослује одлуку којом се Стонски доходак преноси на светогорске манастире Хиландар и Свети Павле.

Манастир Светог Павла на Светој Гори обновила су браћа Вук и Гргур Бранковић и у то време био настањен српским монасима.

Марина нећакиња, Јелена, најстарија кћерка српског деспота Лазара Бранковића и жена последњег босанског краља Стефана Томашевића, оспоравала је ову одлуку, тражећи да се данак плаћа њој а не манастирима.

Ипак, после интервенције Ахмед паше Херцеговића, односно Стефана Херцеговића Косаче, трећег сина Стефана Вукчића Косаче, Стонски доходак се уплаћивао српским манастирима на Светој Гори. Дубровчани су вековима поштовали уговор који су склопили са царом Душаном све до укидања Република.

После уласка Наполеонових трупа у Дубровник 1808. године, Дубровачку републику је анектирана у Прво француско царство.Тада је после пет векова престало је плаћање данка Србима за коришћење винограда на Пељешцу.

Волим да знам

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.