Српкиња спустила ровер на Марс

За нас на Балкану слетање „Истрајности“ на Марс има посебан значај, због назива кратера Језеро одакле је ровер већ послао неколико селфија, а и сада се ту налази. Узбуђење у Србији, међутим, још је веће јер је наша Драгана Перковић Мартин, била у Насином тиму стручњака задужених за радарске системе мисије.

Након седмомесечног пута до Црвене планете „Истрајност“ (Perseverence) и седмоминутног ужаса слетања, ровер се нашао на површини Марса. Узбуђење ће трајати све док ровер буде „жив и здрав”.

У Насином тиму један од стручњака била је и наша Драгана Перковић Мартин која је била међу онима који су задужени за радарске системе.

„Мој тим је био задужен за прављење радара који је производио податке брзине кретања возила до површине Марса и раздаљине возила од површине планете, ми смо учествовали у тих седам минута терора. Ја сам водила тај тим и као један од систем-инжењера који су били одговорни за то како радар функционише у току слетања“, објаснила је Драгана Перковић Мартин на почетку гостовања у Јутарњем програму РТС-а преко Скајпа.

ДРАГАНИН ПУТ ДО НАСЕ У Америчку агенцију за истраживање свемира Драгана Перковић Мартин, како каже, стигла је игром случаја. „Овде, u Jet Propulsion Laboratory, сам већ последњих 13 година. Дошла сам одмах после последипломских студија које сам завршила 2008. године на Универзитету у Масачусетсу. Пре тога студирала сам електротехнику на Универзитету на Малти где сам ишла и у средњу школу“, прича научница и додаје да је пре одласка на Малту ишла у 10. гимназију у Београду и Основну школу „Јован Дучић“.

Роверу, који се налази у кратеру Језеро, радар, на којем је Драгана радила нешто више од осам година више није потребан. Након слетања, радар одлети и сруши се недалеко од ровера.

„Ровер остаје без радара за спуштање, мада на себи има други радар који ће наставити да производи научне податке“, истакла је гошћа Јутарњег програма.

„Истрајност“ копа велику и скупу рупу. Трага за доказима о некадашњем животу на месту где је пре око три и по милијарде година, како се мисли, било воде.

„Инжењерски тим који се бави ровером проверава да ли су сви инструменти и компјутери у реду. За сада, ровер није слао никакве значајне научне податке, али нам је послао једну дивну панораму која је фотографисана током провера једне од главних камера које се налазе на роверу“, наводи Драгана.

Према њеним речима, на Марсу је толико хладно да не може бити воде у течном стању. Температура је веома ниска и креће се око минус 50, минус 60 степени.

Управо због таквих временских услова, и инструменти и ровери опремљени су тако да буду отпорни на велику хладноћу.

Радио-сигнал од Марса до Земље путује 700 секунди, што је скоро 12 минута. Један од главних циљева ровера „Истрајност“ је да пролази кроз кратер, да тражи места где се могу видети занимљиве стене.

„Људи на Земљи ће одлучити које су стене важне. Ровер неће бушити и копати једну рупу, већ много више. Када људи на Земљи одлуче да је нешто веома занимљив узорак, он ће бити процесуиран у роверу да се види од чега се састоји. Неки од тих узорака биће остављани у тубама за следећу мисију која ће доћи да их покупи и да их лансира назад на Земљу, али мораћемо да сачекамо на то“, нагласила је Драгана.

Планирано је да мисија „Истрајност“ траје две марсовске године, што је мало више од наше две године. Судећи по томе да „Кјуриосити“ још ради, може се очекивати да ровер који је управо стигао на Црвену планету „поживи” много дуже од планиране две године.

Када о нечему мало знамо кажемо да смо „пали са Марса“, али бар толико знамо да је цео космос од истих елемената као и ми.

Говорећи о сличностима и разликама између Земље и Марса, научница је истакла да је на Црвеној планети доста тога другачије: „Атмосфера је много тања него овде и то је највећи изазов што се тиче слетања на Марс. Ствари које сам морала да научим можда и нису толико екстензивне што се тиче Марса, али морали смо да научимо како да се опходимо са том атмосфером, како да креирамо секвенцу која траје седам минута и која је потпуно аутоматска – кад једном крене слетање, људи на Земљи само посматрају податке који се шаљу са Марса“.

Ово је пети ровер који је НАСА спустила на Марс. Стручњаци сваки пут науче нешто ново и та знања користе у следећој мисији која треба да слети на Црвену планету.

Прво друштво „Истрајности“ на Марсу је друштво које је ровер са собом довео – хеликоптер који се налази испод ровера.

„Ово ће бити први пут да ће нека свемирска агенција покушати да полети, да подигне неку летелицу на другој планети. Никада то нисмо покушали, нисмо ни помишљали да је то могуће све до ове мисије. То ће бити роверов први пријатељ који ће, надамо се, моћи да фотографише ровер са неке висине. Искрено се надам да ће тај хеликоптер, ако буде радио како треба, можда моћи да посети место где се срушио наш радар и да нам пошаље неке слике“, каже Драгана.

НАСА планира да у наредној мисији допреми на Земљу узорке сакупљене у овој. Та нова мисија се очекује у наредних пет или више година.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.