Doktorka i prosjak, a kolege sa fakulteta
Ljude koje život nije mazio viđamo na svakom koraku. U prevozu, na ulici, u podzemnim prolazima. Srećemo ih svaki dan i često okrenemo glavu pred njihovim očima, problemima i životom koji krije velike tajne. Takav susret desio se doktorki Gordani dok je šetala ulicama Novog Sada.
Čovek je sedeo i čekao da mu neko udeli koji dinar. Vratila se, prišla i ugledala kolegu sa fakulteta. Tada je svoje iskustvo prenela u objavi na Fejsbuku.
Na njeno pitanje da li se možda poznaju čovek joj spuštenog pogleda odgovori potvrdno. Poznaje i njega i njegovu sestru, piše Gordana.
-Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam…
Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju, saznaje da živi u Sremskim Karlovcima, da nekako preživljava, ne radi i ima uspostavljenu dijagnozu.
–Odlazim pomalo tužna pitajući se „gde se čovek sapleo, o život“. Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao… Odlučila sam da pokrenem humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji… Puno je samih ljudi u nevolji i biće ih još više – napisala je doktorka na Fejsbuku.
Ona je pozvala svoje ostale kolege i sve ljude dobre volje, da osmisle kako da organizuju pomoć i podrže ovu solidarnu i humanu inicijativu.
