Dnevnik Ričarda Bartona: Tito je bio dosadan!

Glumac Ričard Barton je u svom dnevniku opisao kako je tekao susret sa Jovankom Broz i Josipom Brozom Titom i zašto ga ovaj par nije impresionirao.

„Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivom sa bilo čim drugim što sam video“, pisao je slavni Velšanin.

Kada je Ričard Barton sa Elizabet Tejlor krajem jula 1971. godine došao na Brione, dočekala ih je, napisao je glumac u svom dnevniku, žena seljačkog izgleda i mali muškarac velikog stomaka. Ona je bila šarmantna i „razornog“ osmeha, a njemu zbog zatamnjenih naočara nije video boju očiju. Iznenadilo ga je koliko je ona krupna, a on tako „malen i nežan“, i izuzev tog stomaka, sitan. I koraci su mu bili kratki, a ruka koju je Bartonu pružio za upoznavanje, isto je bila, zapisao je, malena.

Sve u svemu, Tito i Madam Broz nisu impresionirali Ričarda Bartona.

Poznati glumački par Ričard Barton i Elizabet Tejlor je davne 1971. godine došao u Jugoslaviju kako bi se Barton pripremio za ulogu Tita, kojeg će igrati u filmu „Bitka na Sutjesci“. Supruga Elizabet Tejlor pravila mu je društvo. Druženje s Titom Barton je opisao u svojim dnevnicima koji će Yale University Press promovisati tokom avgusta. Epizodu iz Titovog života generacije su danas starije od 50 pratile kao sapunicu uživo. Glamurozne holivudske zvezde koje su paparaci pratili u stopu zbog ekscesa izazvanih ljubomornim ispadima, i jugoslovenski predsednik sa svojom prvom damom.

Foto: EPA/ANDOR TORMAI

Iako istorija o Titu privatno govori kao o čoveku dobrom domaćinu svetskoj političkoj, ali i šoubiz eliti, Bartonu je Tito bio dosadan. Istovremeno je Elizabet Tejlor bila, pisao je Ričard Barton, fascinirana jugoslovenskim vođom.

Titu je slavni par stigao 31. jula. Jovanka Broz ne bi volela da pročita šta je veliki glumac rekao o njenom izgledu, iako je nahvalio njezin šarm i „razoran osmeh“.

„Stigli smo sretno i odvezli smo se automobilom – Mercedes-Benzom – do i kroz Pulu, gde nas je čekao brod. Masa fotografa i novinara, i TV ljudi čekala nas je na aerodromu. Uobičajena pitanja – Kakav je osećaj glumiti velikog čoveka?, Koliko znate o Titu?“. Dali su nam vilu nedaleko od Titove. Vrlo vruće – bez klima uređaja. Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena vrlo seljačkog izgleda te krajnje šarmantna sa razornim osmehom. Ponuđeni su nam kanapei (koje sam jeo, sklonivši hleb), i šampanjac, koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio“, napisao je u svom stilu Ričard Barton. Dnevnik je pisao, vidi se, ironični cinik.

Tako je 1. avgusta napisao: „Dug, ali ugodan dan proveden, osim kratkog poslepodnevnog dremeža, sa Titom. Predsedniku i supruzi darovali smo Van Cleef & Arpels – komad pirita sa satom u njemu. Kad me Tito pitao o scenariju, rekao sam da mislim da je on u njemu malo predstavljen te kako treba biti jači te da je ta uloga premala. Rekao je da je u redu da bude veći, što se režiseru izuzetno dopalo. Tako da ću možda imati nešto bolje i više raditi, nego samo stajati i izgledati kao „čovek sudbine“.

Foto: Profimedia

Ričard Barton i Elizabet Tejlor zbog obostrane su ljubomore često putovali zajedno. Sve što ga je fasciniralo, Barton je zapisivao u svoj dnevnik. Zapisi potvrđuju glumčev cinizam, britkost i duhovitost.

Ženio se pet puta, ali niko neće znati ime nijedne od njegovih supruga, osim Elizabet Tejlor, kojom se ženio dvaput. Priča bračnog para Barton-Tejlor jedna je od onih koje će ostati upamćene kao najveće ljubavne priče svih vremena

Dvoje planetarno slavnih glumaca, luđačka strast, ljubomorni ekscesi, sve je to sa velikim zanimanjem pratila globalna publika. Žene su se želele da se osećaju lude od ljubavi i voljene poput Tejlor.

Ričard Barton i Elizabet Tejlor dva puta su se venčavali, a dvaput i razveli. Iako tada već 27 godina nisu bili zajedno, kad je 2011. godine umrla Elizabet Tejlor, s njom je u grob, prema njenoj želji, otišlo i poslednje Bartonovo pismo koje joj je napisao tri dana pre svoje smrti 1984. godine.

Ljubav koja je postala legenda započela je na snimanju filma „Kleopatra“, iako su se Tejlor i Barton upoznali deceniju ranije, 1953. godine, na jednoj holivudskoj zabavi. Zgodan, ciničan i velški sirov, Burton joj je udvarao, ali lepotica ljubičastih očiju je odbila.

Foto: ProfimediaIpak, na snimanju filma „Kleopatra“ nije mu odolela. Otkad su se prvi put poljubili na filmskom setu, nije bilo povratka. Svedoci sa seta govorili su da je njihova strast bila poput erupcije vulkana. Bio je to početak jedne od najpoznatijih ljubavnih priča svih vremena. Legenda kaže da je reditelj Džozef Mankevic nakon njihovog prvog poljupca u Kleopatrinom budoaru, uzalud vikao „rez“, Barton nije prestao da ljubi Elizabet. Snimanje je trajalo dve godine, tokom kojih su njih dvoje postali nerazdvojni. Oboje su bili u braku. Ričard Barton je bio oženjen sa Sibil Vilijams, bio mu je to prvi brak, dok je Elizabet Tejlor već bila u četvrtom. Bio je to kontroverzni brak, zbog kojega je Tejlor bila protagonistkinja najvećeg skandala pedesetih godina prošlog veka, u zlatno doba Holivuda. Suprug joj je bio Edi Fišer, kojega je preotela svojoj, tada najboljoj prijateljici, Debi Rejnolds, još jednoj velikoj holivudskoj zvezdi. Iako, da se nakon završetka snimanja pitao Barton, on bi ostao u tada već 14 godina dugom braku s prvom suprugom, ali kad je rekao Elizabeh da zbog nje neće ostaviti ženu, ona se predozirala tabletama za spavanje i završila u rimskoj bolnici na reanimaciji. I dobila što je htela, Ričard Barton došao je u Italiju, rastao se i oženio ju. Bila je 1964. godina. Skandal je poprimio takve razmere da je konzervativna članica kongresa s američkog juga zatražila zabranu njihovog povratka u SAD. Svojim su „bludničenjem“, argumentirala je, „moralno završili na dnu“.

Turbulentni je brak dve zvezde zabavljao javnost. Barton je u Meksiku snimao film s Avom Gardner, još jednom fatalnom ženom orkanskog karaktera, koja je pritom, govorilo se, svakog muškarca mogla napiti i ostati treznom. Avina i Ričardova ljubav na filmu, a znala je i da si savršeno odgovaraju, Elizabet Tejlor dovodila je do ludila. Svakako je lud bio i redatelj Džon Hjuston, ali ne za dvema glumicama, nego za nered koji su svojim privatnim životima prouzrokovali na snimanju njegovog filma. Od paparazza se nisu mogli pomaći. Elizabet Tejlor i Ričard Barton živeli su raskošno i ogromnu zaradu trošili na užitke i ugađanja jedno drugom. Barton je Tejlor kupio najskuplji dijamant na svetu, 69,42-karatni u obliku kruške, koji je u 17. veku indijski car Džahan-šah darovao supruzi. Ženi za koju je sagradio najveći spomenik ljubavi svih vremena, Tadž Mahal.

Tejlor je poludela od ljubomore i kad je saznala da Barton za snimanja filma u Italiji spava u kući rasne Italijanke Sofi Loren. Iako nikad nije saznala da li je Barton od Loren dobio bilo što osim ljubaznog gostoprimstva, ishitreno se odlučila na razvod. Da je razmišljala naprečac, pokazalo se samo godinu dana kasnije, kada su se 1975. godine našli u Švajarskoj zbog podele imovine. Strast se opet rasplamsala, i sve je počelo iznova. Luda ljubav i novo venčanje, ali ne zadugo. Vreme su provodili u svojim zavisnostima, on o alkoholu, ona o tabletama protiv bolova. Već sjedeće godine ponovno su se razveli. Ovaj je put Ričard Barton zaista pronašao drugu ženu, mladu manekenku Suzi Hant (27), s kojom je u braku proveo šest godina. Za to je vreme je prestao da pije. Iako je njihov brak bio gotov, skandali nisu. Zajedno su nastupili u pozorišnoj drami „Privatni životi“, koju je kritika toliko sasekla da Elizabet više nijednom nije želela u njoj nastupiti. Barton joj se osvetio tako što je oženio njenu asistentkinju, a ona se samo mesec dana kasnije verila.

Godinu dana kasnije Ričardu Bartonu je pozlilo, umro je u bolnici od krvarenja u mozgu. Elizabet Tejlor nije došla na sahranu, zamolila ju je to Bartonova udovica. I kao da dve decenije drame nisu bila dovoljna, Elizabet Tejlor dobila je pismo, koje joj je tri dana pre smrti napisao Ričard Barton.

„Najsrećniji sam bio kad smo bili zajedno, i želim da se vratim kući“, pisalo je. Nadao se da će njihova ljubav dobiti još jednu priliku. S tim je pismom pored uzglavlja, Elizabet Tejlor spavala sve do svoje smrti 2011. godine, s njim je i sahranjena.

Još za vreme njihovog prvog braka, Elizabet Tejlor je 1971. godine pratila muža prilikom posete Jugoslaviji, kad su prihvatili gostoprimstvo bračnog para Broz. Tito i „madam Broz“, kako ju Ričard Barton zove u dnevnicima, slavni su par ugostili na Brionima. Prije nego što će upoznati predsjednika Jugoslavije i suprugu, Ričard Burton je 21. jula 1971. godine, u svom dnevniku zapisao:

„Veći deo jučerašnjeg dana proveo sam sa Jugoslavenima u razgovoru o Titovom filmu. Puno fascinantnih priča o komunizmu i Rusiji, ali najviše o Titu. Idemo, na Titov poziv, da ga vidimo dvadeset osmog. Trebalo bi biti vrlo zanimljivo, u najmanju ruku“, napisao je.

Film „Bitka na Sutjesci“ ratni je film iz Drugog svetskog rata o „Operaciji Švarc“, kako su joj ime dali Nemci koji su ju i započeli. Cilj je bio da unište jugoslovenske partizanske jedinice u blizini Sutjeske, u jugoistočnoj Bosni. Bitka je počela 15. maju i završila 16. juna 1943. godine. Poginulo je 7.500 partizana, muškaraca i žena. Iako su Nemci, potpomognuti vojnicima NDH, izgubili tek 514 vojnika, partizani su uspeli da izađu iz obruča nemačkih snaga i da opstanu. Bila je to odlučujuća bitka za vojnu pomoć saveznika u nastavku rata, jer su se vojnici britanske vojne misije priključili Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i svedočili ulozi partizana u otporu Nemcima. Tito je u bici i ranjen, 9. juna, u eksploziji bombe povređena mu je ruka. Od težeg ga je stradanja spasio samo nemački ovčar Tigar, koji je skočio na njega i odgurnuo ga.

Foto: Profimedia

Ričardu Bartonu ratni lik se svidio, ali predsednik Tito, proizlazi iz njegovih zapisa, baš i ne.

„Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga sve poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivim s bilo čim drugim što sam vidio. Nakon ručka, predsednik i ja smo puno razgovarali o ratu, a posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo je čekao na odgovor, i na kraju je rekao da mu se „sviđa, odnosno, divi mu se kao političaru, ali da ga ne voli kao čoveka“.

„Nazvao nas je u 16 sati i u kabrioletu Lincoln Continental – „dar Zagrepčana“, mislim da je rekao – počeo voziti. Odmah je, ni pedesetak metara od kuće, vozeći preko vrlo oštrog rubnog kamena, probušio prednju desnu gumu. Umesto da se zaustavi i ugasi motor, on je pojačao broj okretaja, a mi smo se trzali i trzali nekih desetak sekundi koje su parale živce. Ostavili smo auto i otišli pešice u mali zoološki vrt sa slonom i kozorogom, gazelama… Odjednom je izgledao vrlo staro i još sitnije nakon incidenta s automobilom, ali ubrzo je ponovo bio stari, samopouzdan. Činilo se da se pomalo bojao slona dok ga je hranio“, napisao je Barton.

Zadnji put se Tito u dnevniku spominje 2. avgusta 1971.

„U 9.30 sam vidio PR-ovca koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam napamet ponovio „Sjajan čovek“, „Sjajna prilika“, „Nadam se da mogu ispoštovati pravdu“… Nadao sam se zapravo da oni mogu ispoštovati pravdu prema meni. Dajte mi alat, i ja ću nastaviti s poslom. Da nije, zapravo, Elizabet Tejlor oduševljena snagom i slavom svega toga, dao bih sve od sebe da prekinem i pobegnem – tako je ogroman napor otrpeti dosadu – posebno beskrajni prevedeni razgovori. I Tito i Madam Broz pričaju duge priče, za kojih ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju, pa nakon što poslednji završi, čoveku je sasvim svejedno o čemu se govori.

Foto: Profimedia„Tačno u 9.50 krenuli smo iz kuće prema predsedničkoj vili. Zatim ravno na malu snažnu jahtu – najveća brzina 35 čvorova, 160 tona, 120 stopa – i plovili niz stotine otoka u ovom delu sveta. Lepi gradovi i stotine novih hotela. Plaže, uglavnom kamene, vrvele su turistima. U proseku godišnje zarade 30 miliona, govorili su. Gotovo svi su mahali predsedničkoj jahti, a on im je uzvraćao. Predsednik mi je ponosno rekao kako je njegova obala najbolje branjena u Evropi, i da su pod svim ostrvima prepunim pećinama skrivene puške, podmornice i topovi. Povremeno bih kroz dvogled ugledao mornara u pozoru na nekom udaljenom brežuljku kako ukočeno pozdravlja.

Ručali smo na ostrvcetu okrenutom prema Brionima, ne bez mučnog pregleda kuće i poseda. „Ovo je iz Indonezije, od samog Sukarna.“ „Ovo je rad naroda Makedonije“, „Ovo je iz Sudana.“ Primetio sam da se većina lica smešila od dosade dugo pre kraja ručka, i uprkos činjenici da su pili. Lice E (Elizabet Tejlor) bilo je naravno, izuzetak. Ona se zabavljala. Dobro da ne pijem, jer bih možda počeo postavljati vrlo nezgodna pitanja“, živciralo je iskustvo treznog Ričarda Bartona. Bilo je to u vreme kad se na neko vjeme suzdržavao od pijančenja.

Njegovo ismejavanje Tita mnogi su komentirisali i kao rezultat ljubomore, jer je Elizabet Tejlor uživala u Titovom društvu. Njoj je Josip Broz bio zabavan, svetski čovek lepih manira, a Tito herojski lik. Svoju je naklonost, moguće je, isticala i preterano, kako bi Bartona napravila ljubomornim. Oboje su bili bolesno ljubomorni dok su bili zajedno.

Na kraju je Ričard Barton priznao kako Tito i nije baš sasvim dosadni bezveznjak.

„Bilo je i povremenih svetlih trenutaka. Tito na engleskom: „Bilo mi je jako drago kad mi je baka umrla.“ E: „Zašto?“ Tito: „Zato što je to značilo da me prestala tući.“ E: „Užasno je reći takvu stvar.“ Tito: „Bila je mala, ali jaka i uvek ljuta.“

Upoznali smo Čerčila, koji je bio u blizini na Onazisovoj jahti. Vinston Čerčil je prihvatio vrlo mali viski. Tito je imao svoj uobičajeni, veliki.

„Zašto tako mala porcija? Naučio si me piti velike“, pitao je Tito.

„Tada smo obojica imali moć. Ja ju sad nemam, a ti još uvijek imaš svoju“, rekao je Čerčil.

Moć kvari. Sumnjam vidi li Tito običnog „Joa“ iz naroda, odakle je i sam potekao, osim kad on maše zastavom i nosi transparent. Sinoć smo išli da pogledamo film u rimskom amfiteatru u Puli.

Ulice su bile načičkane mornarima, ukočenima u stavu mirno, iza njih mase ljudi koji su pljeskali cijelom rutom. E je bila zvezda večeri, mnogo veća od Tita, ili barem jednaka. Kad smo ušli u koloseum svi su ustali i tapšali. E je bila duboko oduševljena. Ciničan sam, kao i uvek.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.