На Грађенику ниче спомен-црква

Пише: Мира Којић

Лепо име Грађеник указује на рад, грађење, заграђивање, никако на нешто лоше. Са Грађеника поглед пуца унаоколо – види се пола Србије.

На овом месту на висоравни Кадине Луке, у време Сувоборске, односно Колубарске битке, вођене су жестоке борбе. У централном делу Прве српске армије, положаје је држала Дунавска дивизија I позива, а у центру  IV Дунавске дивизије I позива био је IV Прекобројни пешадијски пук који се налазио на положајима Грађеник – Добро поље – Шиљкова коса. На  Грађенику вођене су огорчене борбе 25, 26. и 27. новембра 1914. године.

Темеље цркве освештао је владика Милутин

Више пута је непријатељ одбијан са Грађеника, а 27. новембра дошло је до повлачења IV Прекобројног пешадијског пука према Славковици и Рајцу. Командант 1. Армије, генерал Живојин Мишић, наредио је команданту Дунавске дивизије I позива Миливију Анђелковићу Кајафи да се изгубљени положаји на Грађенику морају повратити по сваку цену јер би његов пад имао несагледиве последице по средишње положаје Армије.

На Грађенику погинуо је ђак поднаредник Милорад Масаловић Сена, син пуковника Миладина Масаловића из 8. пука I позива, док је неколико ђака било рањено. Сена је био најмлађи међу ђацима капларима. Одмах након положене матуре 1914. године у Крагујевцу, постао је добровољац и учествовао у Церској бици. Недељу дана по доласку у IV прекобројни пешадијски пук, као вођа извиђачке патроле на Грађенику, смртно је погођен. Војници су га сахранили на месту погибије.

Баке и мајке садиле су перунике на ливадама Грађеника, указујући тако част палим јунацима на овом месту, али и као спомен на другу изгинулу младост. Можда су, бринући о дивнoм цвећу љубичасте боје, призивале своје погинуле синове чије кости су остале далеко од родне куће, у безименим беспућима. Мајке и баке су гајиле перунике на рововима – гробовима ратника, а грађани Кадине Луке су пре 34 године подизањем споменика изразили вечиту захвалност јунацима Колубарске битке речима: „Незнани путниче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба“.

И  садашње генерације Кадинолучана решене су да подигну спомен за незаборав изгинулим јунацима. Сто година касније, на Грађенику су почели да граде цркву незаборава и сећања на част и јунаштво бораца Колубарске битке, али и спомен-цркву свим другим изгинулим ратницима. Плац за изградњу цркве поклонио је Божа Васиљевић.

Поред непобитне духовне вредности коју сваки храм има, овај храм који је посвећен „Светим Мученицама Вери, Нади, Љубави и мајци им Софији“, имаће и историјску вредност, он ће обележавати дух једног тешког  времена српског  народа, посебно његове војске, али и њене славе у светским  размерама.

НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА ГРАДЊУ ЦКРВЕ: Младен Драшкић

За градњу цркве на једном од  положаја српске војске, на ровoвима-гробовима ратника најзаслужнији је Младен Драшкић из Кадине Луке. Већ неколико година он живи свој сан – да на брду изнад Кадине Луке буде изграђена црква спомен – костурница погинулим јунацима на Сувобору. Темеље цркве освештао је владика епархије ваљевске Милутин. Донаторским средствима добрих људи, црква може за неколико година да буде завршена.

Постоје јунаци у рату, постоје и борци у миру. Један од ретких људи загледаних у будућност, до које се стиже поштовањем прошлости и жртава, а који је спреман да се одрекне много чега ради остварења своје идеје – водиље, јесте овај млади човек, који је растао са свешћу да Грађеник није само брдо изнад родног села, већ место страдања, и  на рововима српске војске, највише његовом заслугом, нићи ће леп храм вечног сећања на славне претке изгинуле на Грађенику и другде.

У наредном периоду ће се интензивирати рад на прикупљању новчаних средстава за изградњу цркве коју је пројектовао архитекта проф.др Предраг Ристић, познат ка Пеђа Исус са сином Савом. Планирано је да у порти цркве буде засађена Панчићева оморика, као дрво запис.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.