Делић одеће Исуса Христа у Београду

Хитон Исуса Христа, делић његове одеће натопљен крвљу када је разапет на Голготи, први пут је у Србији, а донели су га руски монаси по благослову руског патријарха Кирила.

Једна од највећих хришћанских светиња разлог је што велики број верника ових дана у редовима стоји пред црквом Светог Јована на Петловом брду у Београду, неки од њих и у вери да ће им светиња помоћи да се реше својих невоља и тегоба. Хитон или Часну ризу су из Русије донели руски монаси Арсеније и Валентин из Спасо-Јаковљевско-Димитријевског манастира из Великог Ростова, у оквиру Московске патријаршије, а према сведочењу монаха Арсенија, свакодневно верници, који долазе и из унутрашњости, пуни страхопоштовања стрпљиво чекају у реду да се поклоне светој реликвији.

Хитон Исуса Христа, делић његове одеће натопљен крвљу са Голготе
Хитон Исуса Христа, делић његове одеће натопљен крвљу са Голготе

Монах Арсеније је рекао Танјугу да се „дешавају чуда“ када верници дођу у додир са Хитоном – „по мери вере“ сваког човека. Он објашњава да је Хитон део Исусове одеће који је направила Богородица, једноделна тканина без иједног шава од танке камиласте косе или длаке. Светиња је нестајала без трага и неколико пута је била проналажена, а почетком деветог века Хитон је дониран Карлу Великом приликом његовог крунисања.

Након тога је светиња постављена у опатију француског града Аржантеј у близини Париза. Пре четири године честица Хитона дата је у Јарославску епархију Руске православне цркве, каже монах Арсеније. Записи сведоче како су се чуда божја дешавала и да је помоћ од Бога дошла до многих људи који су успели да додирну светињу или да се само моле око ње. Из јеванђеља знамо да је жена која је патила 12 година од тешке болести била излечена само дотакнувши Христову тканину.

Монах Арсеније истиче да је Хитон једна од највећих хришћанских светиња и да се та долама налазила на Исусу у време његовог страдања на Велики петак када је разапет и да је том приликом натопљен крвљу.

„Када је Исус скончао на крсту, римски војници су бацали коцку за прву одежду коме ће припасти, док Хитон, пошто је био прелеп, нису хтели да деле, него су га скинули целог. Тај Хитон се налази само на три места у свету, у Грузији, у Немачкој и део у Русији“, објашњава руски монах.

Србија је, како каже, прва земља у коју је стигао Хитон из Русије пре четири месеца и то на захтев српског народа који је молио руског патријарха да та светиња дође у Србију. Додаје да је руски патријарх благословио да Хитон обиђе све епархије у Србији, како би се народ окрепио у вери и да би био мир међу људима. Руски монаси су са Хитоном били у Лесковцу, Шапцу, Врању, Панчеву и у другим местима и сада је Хитон први пут донет у Београд.

Верници у Храму рођења Светог Јована Крститеља на Петловом брду.
Верници у Храму рођења Светог Јована Крститеља на Петловом брду

Старешина Храма рођења Светог Јована Крститеља на Петловом брду, отац Предраг Тодоровић каже да је Хитон стигао прошле седмице уз благослове њихове светости, патријарха московског Кирила и патријарха Иринеја и да од тада верници из Србије, бивших република и иностранства долазе на поклоњење. Дочекује их свештенство које дежура од јутра до мрака читајући молитве.

„Имали смо неколико поклоника из Немачке, Аустрије, Словеније, људи су чули за ову светињу и долазе да јој се поклоне, да се помоле Богу пред њом, јер заиста, ово је ретка прилика да овако нешто велико дође у Архиепископију и посебно у наш храм“, рекао је Тодоровић.

Он објашњава да је Хитон део хаљине коју је Исус Христос носио када је кренуо на страдање, а ткала га је његова мајка, пресвета Богородица својим пречистим и неукаљаним рукама.

Хитон ће у храму Светог Јована Крститеља остати до 4. августа, каже Тодоровић и додаје да ће после тога ова светиња бити у храму Светог Георгија на Бановом брду, а након тога и у храму Светог Николаја у Земуну.

Руским монасима је продужена виза и наставиће да иду по Србији, а обићи ће и Републику Српску, кажу људи из њихове пратње. Иначе, Богородица је, према предању, саткала укупно три хитона за свог сина, први је носио када је био мали, други као младић и трећи када је разапет.

Фотографије: Тањуг/Филип Краинчанић

Извор: Спутњик

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *