Драган Ђоговић: Да ли је могуће – зар и ти владико?

Пише: Драган Ђоговић

Де факто, све што епископ Јован Ћулибрк ради и излаже на својим предавањима у потпуности се уклапа са тезама хрватских неоусташа, концепту прекрајача истине и фалсификатора историје, као и са званичном политиком Републике Хрватске, што га чини веома омиљеним у хрватској јавности.

Ко је уопште владика Јован Ћулибрк, и чиме то распламсава гнев великог броја обавјештених Срба у матици Србији, Републици Српској и расејању док му Хрвати ликују, покушаћу да што краће образложим у неколико наредних пасуса у овом тексту:

Епископ Јован (Невен Ћулибрк) рођен је 16. априла 1965. године у Зеници, СФРЈ..

Актуелни је предсједник и координатор Одбора Српске православне цркве за Јасеновац и представник у Јерусалиму.

Теологију је студирао на православним богословским факултетима у Београду и у Србињу, гдје је дипломирао. Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму скоро једанаест година, пишући некакву магистратуру за кују би неком и најлошијем студенту било потребно максимално двије године.

Нико нема појма, нити је икоме јасно шта је он у ствари радио тих једанаест година у Израелу и чиме се бавио. Једино је познато да је велики дио тог времена касирао стипендије Републике Србије и Републике Српске, које су негдје пред крај тог његовогг луфтерског боравка у Израелу укинуте.

Коначно шватили ваљда да су годинама стипедирали вјечног студента.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора маја 2014. године викарни епископ Јован је изабран за епархијског епископа славонског. Устоличен је 13. септембра 2014. године у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу од патријарха српског Иринеја.

У последње вријеме, владика Ћулибрк је врло популаран у хрватским медијима због свог напада на Гидеона Грајфа, израелског историчара свјетског гласа, који је недавно после опсежног четверогодишњег истраживања објавио књигу о Јасеновцу, под насловом “Јасеновац – Аушвиц Балкана“ – Усташка империја окрутности“, штампаној у Израелу на хебрејском, српском и енглеском језику у којој наводи да број жртава у фабрици смрти – Јасеновцу прелази преко 80.000 (осам стотина хиљада)!

Дакле, умјесто да СПЦ буде радосна и захвална таквој утицајној личности свјетског реномеа (Проф. др Гидеон Грајф је историчар специјализован за Холокауст, главни историчар у Институту за образовање, документовање и истраживање о Холокаусту „Шем олам“ у Израелу, главни историчар Удружења за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију, САД, директор Међународне експертске групе ГХ7 против ревизионизма у историји) у разоткривању заташкане истине о Јасеновцу, она жмури и дозвољава да се један њен владика окоми на Грајфа, назива га циркузантом, негира његове наводе и стручност и доводи у питање његову вјеродостојност.

Без икакве упечатљиво доказне грађе која би оповргнула све досадашње анализе Геодона Гројфа, Међународне комисије и свих Међународних конференција за Јасеновац, владика Јован Ћулибрк протура своју тезу о броју жртава Јасеновачких логора, следећим небулезним аргументом:

„Православних Срба у НДХ је могло да буде до два милиона и сто хиљада. Е, сад ја вас питам како је било могуће, да од та два милиона: претерате 300 хиљада у Србију, убијате их у Јадовну, Ловорграду, Ђакову, Крушчици… – већина жртава Другог светског рата је убијена не по логорима него по кућама, селима, локалним стратиштима – остатак држи педесетак непријатељских дивизија, и при томе убијете 700 хиљада људи у Јасеновцу?! Није реално“!

Да ствар буде још шокантнија владика Јован Ћулибрк деспотски наговјештава да ће и српске уџбенике у следећем издању да измјени. О томе каже:

„И да знате, ово вам говорим, број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама геноцида и холокауста које се сада спремају за штампу неће бити 600 или 700 хиљада. Биће неки други бројеви, који – то ћу покушати да одговорим. Ми имамо институцију која је основана 1992. и зове се Музеј жртава геноцида“.

Е, а сад погодите драги читаоци ко је предсједник управног Одбора тог Музеја жртава геноцида, којег Ћулибрк помиње. Наравно, нико други него главом и брадом баш он владика Јован Ћулибрк.

Ако сте помислили да је то све од Ћулибрка, што је довољно страшно, варате се.

На својим предавањима епископ Јован Ћулибрк оправдава злочине Алојзија Степинца, загребачког надбискупа, тврдећи да је он подлегао утицају римокатоличких бискупа Независне државе Хрватске.

У једном интервјуу за Недељник, епископ славонски Јован Ћулибрк каже: „Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца који ће можда бити каноннизован“.

Наравно, владика Ћулибрк никада не спомиње злочине које је Степинац починио, због којих је од стране Титоистичко-комунистичког режима веома благо осуђен. Он такође никада не наводи да је Хрватска држава била и остала једина земља на свијету која је формирала коцентрационе логоре за истребљење мале дјеце.

Ћулибрк пропагира да је у Јасеновачким логорима за истребљење Срба, Јевреја и Рома страдало свега 24.000 дјеце, иако му је добро познато да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу утврдила пре више од двије године да су Хрвати и муслимани, уз помоћ римокатоличких свештеника убили 80.000 до 110.000 дјеце .

На функцији координатора Одбора за Јасеновац епископ Јован Ћулибрк никада није ни покушао да се истина о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома чује у јавности.

-Никада није сарађивао са Међународном комисијом за истину о Јасеновцу

-Никада није ни споменуо уништење Српске православне цркве у Независној држави Хрватској.

-Никада није споменуо Меморандум СПЦ о страдању, мучењу, протеривању и убијању православних свештеника у току Другог светског рата у Хрватској.

-Никада није спомеуо српске жртве у Јадовну, осим у контексту свог напада на труд и рад сјајног предсједника удружења „Јадовно“, Др. Душана Басташића.

Незамисливи су поступци епископа .Јована Ћулибрка путем којих се ставио на страну неоусташа у Хрватској, Бискупске римокатоличке конференције и свих оних који јавно на скуповима у Хрватској громогласно урличу: „Србе на врбе“ и „Уби Србина“.

Морамо се озбиљно запитати зашто владика Јован Ћулибрк толико напорно ради на негирању смрти у хрватском концентрацијском логорима ? Дјелује ли самостално по некаквом свом психо-хиру, против свог српског народа, или има газде налогодавце?

Да цијела ствар буде још гора, Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду је на страни овог опасног смутљивца, епископа Јован Ћулибрка, чија је ревизионистичка улога на нашем простору изразито опасна.

Било како било, ако владика Ћулибрк успије да са својим пакленим плановима ревизује историјске чињенице, будућност Срба и Србије неће бити нимало ружичаста.

На срећу, неће се то десити!

Предсједник Вучић је ових дана најавио да ће уџбенике српског, историје и географије убудуће писати држава Србија.

Да би сачували трајно сјећање на жртве геноцида над Србима и успоставили механизам за одбрану од прекрајања историје, Србија мора да усвоји у Скупштини резолуцију о геноциду над српским народом у двадесетом вијеку и да дозволи формирање Меморијалног центра српским жртвама геноцида , за којег се борим још од мојих ђачких дана, због чега ме је комунистичка власт прогањала и ломила ми кости.

П.С.

Својевремено, на једну прозивку Вељка Ђурића Мишине, одговорио сам му отвореним писмом којег су пренијели медији.
Један од линкова:

 

*Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.

 

3 thoughts on “Драган Ђоговић: Да ли је могуће – зар и ти владико?

  • 28. фебруара 2021. at 21:01
    Permalink

    Ovaj vladika Culibrk mi ide na nerve vec duze vreme. Jezio sam se kad sam gledao neka njegova predavanja. Bruka za sve nas pa i za SPC. Crkva ne bi smela da ima takve ljude u svojim redovima. Veljko Djuric je takodje odavno poznat po njegovom umanjivanju srpskih ztrtava. Nisu oni jedini ima ih jos sijaset. Autor Djogovic govori o cemu drugi ne smeju i svaka mu cast na ovom njegovom clanku.

    Reply
  • 28. фебруара 2021. at 22:38
    Permalink

    Sa kakvim pravom vi meni ne objavljujete komentare koje sami trazite nije mi jasno!!!

    Reply
    • 28. фебруара 2021. at 23:00
      Permalink

      Нити коментара, нити је ко тражио, нити брисао. У сваком случају администратор одлучује шта ће се објавити. Непримерене свакако неће.

      Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.