Туристичке атракције Велике Плане

Тешко би се могло рећи да су у праву новинари који су пре две године своје текстове о Великој Плани закитили бомастичним насловима „Драгуљ у срцу Србије“ и „Тоскана у Поморављу“ али је неспорно да је Велика Плана општина у којој људи који дођу са стране имају шта да виде.

Посебно они који се у овај крај Србије запуте зато што су присталице верског туризма.

Јер Велика Плана има три надалеко чувене светиње, које годишње посете хиљаде људи.

Најпознатија од њих је црква Покајница, саграђена на средини пута између Радовањског луга и Велике Плане. Светињу посвећену светом Николи је 1818. године подигао Вујица Вулићевић. Вјерује се да је то учинио да би окајао грехе због организовања убиства свог кума Вожда Карађорђа, али није разјашњено зашто цркву покајницу није подигао на месту убиства, него пет километара даље.

А на месту злочина, у Радовањском лугу, подигнута је црква Захвалница.

У зору 26. јуна 1817. године, по наређењу књаза Милоша Обреновића, на месту где се црква налази, убијен је вођа Првог српског устанка Карађорђе. Убиство је наручио Карађорђев кум књаз Милош Обреновић, организовао га је други вождов кум Вујица Вулићевић, а злочин је извршио Никола Новаковић.

По одлуци краља Александра Првог Карађорђевића на месту убиства 1936. године подигнута је црква, умањена верзија Карађорђевића цркве на Опленцу. Народ је цркву назвао Захвалница, а СПЦ јој је дала име Светог аргангела Гаврила. Олтар цркве је на месту гдје је Карађорђе убијен на спавању, а у наосу цркве  је изложен Карађорђев портрет у природној величини, рад познатог српског сликара Паје Јовановића.

Карађорђе је приказан у тренутку када се хвата за сребрну сабљу, обучен у народно црно одело, са црвеном лентом преко груди као знаком достојанства. Портрет је урађен тако да вождове очи прате посетиоца где год да стане.

Пола сата хода од Радовањског луга према Смедеревској Паланци је манастир Копорин, у којем се чувају прст Јована Крститеља и, по тумачењу СПЦ,  мошти Деспота Стефана Лазаревића.

Кад имају здравствених проблема, посебно са видом, људи из  Велике Плане помоћ не траже само код лекара, већ и у манастиру Копорин. Раширено је веровање да умивање  водом из чесме која се налази поред манастира побољшава вид, помаже зацељивање  свих рана и лечи стерилитет, па место посећују верници из свих делова Србије.

По легенди,  лековитост копоринске воде открио је, пре шест векова, деспот Стефан Лазаревић, и користио је за испирање рана својих војника.

Наводно, у знак захвалности, у шуми изнад потока, син кнеза Лазара и кнегиње Милице подигао је цркву, око које је, у новије време, саграђен садашњи манастирски комплекс. Њега, поред цркве Светог Стефана, сачињавају зимска капела,  звонара, конаци са салама за госте, манастирски виногради и шума са извором лековите воде..

Писаних и других доказа о времену кад је црква подигнута нема. На основу ктиторског портрета на западном зиду цркве, где је Стефан Високи први пут приказан са знацима деспотског достојанства, круном, скриптом и доламом, истраживачи су закључили да се то догодило после чувене Ангорске битке 1402 године.

Широј јавности мало је познато да се у манастиру Копорин налази и прст Јована Крститеља. Прст је део светитељеве руке која се чува у Цетињском манастиру и једна је од највећих сачуваних хришћанских реликвија.

Прст се чува у стакленој шкрињи, која је у зимском периоду посетиоцима изложена у зимској капели, а на Цвети се преноси у цркву Светог Стефана.

Заслугом епископа пожаревачког Игњатија, на узвишењу изнад манастира подигнута је манастирска винарија.

Десетак километара од Велике Плане, у Крњеву, налази се прва сеоска школа у Србији јужно од Саве, која је отворена 1779. године.  Подигнута је поред цркве брвнаре посвећене Светом Ђорђу која потиче из прве половине 18. века и једна је од најстаријих цркви брвнара у Србији.

Од новијих дела људских руку, туристе у Велику Плану највише привлачи етно-село Моравски конаци, које се налази километар од центра града и исто толико од Велике Мораве. Састоји се од огромног, изузетно лепог етно ресторана, вештачког језера, базена за купање, више објеката за смештај, изграђених реконструкцијом старих сеоских кућа и цркве.

Пажњу туриста привлачи и чувена винарија „Мали подрум Радовановић“ у Крњеву и етно-кафана „Кафана за два дана“, која се налази у истом месту.