Чудесни дворац који је из пепела подигло пиво
Пише: Предраг Савић, адвокат и писац
Данска је најстарија непрекидна монархија у Европи. Ова мала земља са пет милиона становника права је ризница архитектуре, историјских зграда и замкова, међу којима су непревазиђени бисери краљевски замци.
У граду Хилероду, тридесетак километра од главног града Данске, Копенхагена, налази се предиван, јединствен, могло би се чак рећи и невероватан, чудесан, ренесансни дворац – Фредериксборг, резиденција данских краљева. Овај бисер историје и културевне не би опстао без – пива. Тачније без пара од продаје пива. Ту „симбиози“ пива и чудесне архитектуре појаснићемо нешто касније.
Наш водич Александар Елез (9) је недавно са децом из своје школе провео у дворцу три дана. Том приликом је сакупио обиље информација. Сале нам прича да се овај дворац звао другачије – Хилеродсхолм, у част града у којем је изграђен. Овај дворац са острвцета језера Слотссен данашње име је добио по оцу краља Кристијана. Дворац Фредериксборг изграђен је за осамнаест година (од 1602. до 1620. године), пројектовала су га два брата Лоренс и Ханс ван Стинвинкел, који су у то време били најскупље и најпознатије архитекте у Европи.
Изградњу замка Фредериксборг у ренесансном стилу наредио је Кристијан Четврти, који је био суверен и по броју деце, имао је чак 21 из брака са две жене.
Наш водич Александар Елез указује на податак, да је 17. децембра 1859. године, у замку избио велики пожар, који је прогутао изузетно вредне краљевске просторије, а оштећени подови нису могли поднети терет крова и величанствених торњева и кула, који су се такође урушили. Ватра једино није захватила капелу, у којој су крунисани сви дански краљеви и собу за састанке и салу за пријем.
Тек 1860. године донета је одлука о обнављању једне од главних атракција. Пара за обнову није било довољно у државном буџету, па већину трошкова сносио пивар Јакобсен, исти онај који је основао познату и једну од најпопуларнијих и у наше време Каплсберг пивару.Главно крило палате Фредериксборг заслужује посебну пажњу, који је украшен луксузним мермерним луковима и скулптурама које су направили најбољи мајстори тог доба. Поштено је рећи да неке статуе нису оригиналне. Чињеница је да је пожар који се догодио 1859. године нанео непоправљиву штету главном крилу које је у туристичким брошурама наведено као „Краљевско крило“. У цркви можете осетити сав луксуз ренесансног стила.
За фонтану Нептуна у Фредериксборгу кажу да је симбол државе која је у 16. веку имала готово неограничену власт у Балтичком мору. Али, ни ова луксузна фонтана није оригинална. Током пожара, наравно, није оштећена, али су је украли Швеђани који су заузели дворац 1660. године. Тачну копију данског симбола поставио је холандски архитекта Адриан де Вриес.
У замку су просторије Музеја националне историје. Обилазак замка путник ће сигурно памтити за цео живот и због незаборавног призора: каскада са фонтанама, воденим каналима, монограмима краљевске породице који се састоје од цветајућег грмља и, наравно, величанствено Дворац-језеро – саставни су део целокупног архитектонски целине. Кажу да је 1993. године барокни врт оживео Јохан Корнелиус Криегер, а томе су допринели већи приходи од туризма.
А од туризма живи и градић Хилерод, који је право историјско благо. Посебно током викенда, с пролећа и лета, кад сија сунце, ово живописно место пуно ј туриста као мравињак. Баште ресторана и кафића су препуне и наравно готово сви пију пиво.
