Crnogorci skupo plaćaju greške sudova

Građani Crne Gore skupo plaćaju greške domaćih sudova, dok sistem odgovornosti izostaje, ocenjeno je na okruglom stolu Centra za monitoring i istraživanje (CeMI)„Pravo na suđenje u razumnom roku – analiza nacionalnog zakonodavstva i prakse“ održsanom u PR centru u Podgoroci.

Na ovom skupu, koji je organizovan u okviru projekta „Reforma pravosuđa: Unaprjeđivanje kapaciteta organizacija civilnog društva u doprinosu očuvanju integriteta pravosuđa”, koje sprovodi CeMI, u saradnji sa Centrom za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) i Mrežom za afirmaciju evropskih integracionih procesa (MAEIP), a finansiran je od strane Evropske unije i kofinansiran od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore, je istaknuto da je model koji primenjuje ova država u odnosu na sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pokazao brojne slabosti.

Izvršna direktorka CeMI-ja Ana Nenezić, kazala je da je ta organizacija u okviru projekta pripremila izvještaj koji se odnosi na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odnosno na, kako je pojasnila, procenu da li se to pravo efektivno štiti u domaćem pravnom sistemu.

„Poštovanje prava na suđenje u razumnom roku je od izuzetnog značaja za efikasnost rada sudova, ali i poverenja javnosti u pravosuđe, imajući u vidu da donošenje sudske odluke u razumnom roku doprinosi opštoj pravnoj sigurnosti. Međutim, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, možemo konstatovati da sistem treba unaprediti jer ne daje potrebne rezultate“, istakla je Nenezić u PR Centru.

Govoreći o broju nerešenih predmeta pred crnogorskim sudovima, Nenezić je kazala da ih je na kraju prošle godine bilo 38.971, dok ih je 2008. godine bilo 48.402.

„Prema izvještaju Sudskog saveta za 2018. godinu se ukazuje na to da i dalje postoje predmeti koji nisu rešeni, iako su započeti pre deset godina, i to 2.807 predmeta koji su započeti od 2009. do 2015. godine, kao i 541 predmet započet pre 2009. godine“, rekla je Nenezić.

Ona je kazala da je, u odnosu na broj neriješenih predmeta, u prošloj godini bilo svega 346 podnijetih kontrolnih zahtjeva i ukupno 69 tužbi za pravično zadovoljenje.

„Ukoliko posmatramo šire od 2008-2018. godine podnijeto je ukupno 2.086 kontrolnih zahtjeva, od čega je usvojeno svega 169. Dakle, broj usvojenih zahtjeva je nizak i kreće se na prosječnom nivou od oko deset odsto od ukupnog broja podnijetih zahtjeva godišnje. navela je Nenezić. U istom periodu je, kako je navela, podneto 435 tužbi za pravično zadovoljenje, od čega je usvojeno 196.

Ona je istakla kako se može ključiti da pravna sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku još uvijek koristi mali broj stranaka, da je visok procenat negativno riješenih zahtjeva, posebno kada govorimo o kontrolnim zahtjevima. Posebno je upozorila na porast broja nerešenih predmeta u okviru Ustavnog suda, koji trenutno ima 2.492 neriješena predmeta, dok ih je 2015. godine bilo 24.

Advokat i pravni zastupnik KIPS-a pred Evropskim sudom za ljudska prava, Predrag Savić, rekao je da je Crna Gora, gde se odbacije 80 odsto predstavki, u najnepovoljnijem položaju pred Evropskim sudom.

„U 2018. godini se pominje da je protiv Crne Gore doneto čak 23 presude. Kao protiv Rusije, otprilike. Te predstavke su ogromna opomena domaćem pravosuđu“, kazao je Savić.

Sud u Crnoj Gori ne odlučuje protiv države kada usvaja kontrolne zahteve, žalbe i kada dosuđuje nadoknade.

„Oni čine veliku uslugu državi. Oni sprečavaju veći broj predmeta pred Strazburom i pružaju veliku finansijsku pomoć državi. Jer kad sud u Crnoj Gori, ili u Srbiji presudi nadoknadu od 300, ili 500 eura, ona je najmanje dva do tri puta manja od one nadoknade, koju će zbog kršenja prava presuditi sud u Strazburu“, objasnio je Savić i dodao:

„Spora pravda je pola nepravde , a  nekada i cela nepravda zato vrlo bitno da se odredbe Zakona o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku deletvorno i efikasno primenjuju. Tako će se smanjiti broj predmeta pred Evropskim sudom u Strazburu i doprineti jačanju pravne države i pravne sigurnosti“.

Ovaj ugledni beogradski advoakat primetio je da generalno crnogorsko pravosudje muče isti probleme kao i pravosudja zemalja jugostočne Evrpe.

„Neefikasnost pravosudja prouzrokuje nedovoljna samostalnist sudova i sposobnost da se odupru uticiju izvršne vlasti, kao i loš izbor kadrova i nedostatak  materijalnih potencija. U Crnoj gori  u mnogim sudovima nedostaje prostor za normalna sudjenja. Put jačanje za pravosudja je kroz jačanje sudskih budžeta, povećanje finasijske nezavisnosti sudija i svih zaposlenih, kadrovsko jačanje i izbor efikasnijih sudskih uprava. Bez stvarne reizbornosti predsednika sudova naročito u manjim mestima teško se mogu očikivati bolji rezultati.  Kada imate gotovo doživotne predsednike sudova onda se dovodi u pitanje nepristrasnost i nezavisnost tih sudova“, ocenio je Savić.

On smatra da je potrebno samostalno i nezavisno pravosuđe sa visokim stepenom integriteta.

„Potrebno je da imate bolju advokaturu. Potrebno je da imate ne samo dobro opremljene sudove i uslove za rad, nego i dobru sudsku upravu“. Plate sudija nisu dovoljne. Sudije sa boljim platama su motivisane da rade i na njih je teže uticati, jer imaju svoj integritet. Oni su nezavisni i znaju da će svaki mjesec dobiti normalnu platu od koje će oni i njihove familije živjeti“, rekao je Savić.

U predmetu KIPS je, kako je naveo, postojalo diskriminatorsko i nezakonito ponašanje lokalne izvršne vlasti.

„Odmazda prema tom preduzeću i danas traje. Prosto je neverovatno kako to preduzeće u takvim uslovima opstaje. Najavljujem niz drugih predmeta kada je u pitanju KIPS i nadamo se da ćemo se izboriti da se status tog preduzeća pred pravosuđem Crne Gore popravi“, kazao je Savić.

On smatra da Ustavi sud u Crnoj Gori može da bude veoma značajan korektivni faktor.

„Kritike na račun Ustavnog suda, da ne bi trebalo da se meša u meritorno odlučivanje su, sa moga aspekta, neopravdane. Ustavni sud treba to da radi, jer će smanjiti broj predmeta u Strazburu, jer će ispraviti neke sistemske greške, spasiće državu, pojačaće pravnu sigurnost“, objasnio je Savić.

Sudovi u Crnoj Gori su, kako je ukazao, efikasniji i ažurniji od sudova u Srbiji i u mnogim drugim državama nastalim na prostorima bivše Jugoslavije.

„Ovde vidim potrebu za kadrovskim jačanjem, za edukacijom. Možda treba povećati broj sudija. To treba ozbiljno razmotriti. Problem u celom regionu je nezavisnost i samostalnost sudova. I ponavljam da je ekonomski momenat veoma bitan za samostalnost i nepristrasnot u radu sudova“, rekao je Savić.

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić, kazala je da je saglasna da postoji veliki broj predmeta pred crnogorskim sudovima, ali da treba imati u vidu činjenicu da su crnogorske sudije puno uradile da se skrati dužina suđenja u razumnom roku.

„Nesporno je da postoje predmeti gdje postupak traje duže od pet godina 694 predmeta. Međutim, moramo da imamo u vidu i činjenicu da imamo veliki broj predmeta pred sudovima. Pa ipak ne možemo reći da građani nemaju poverenje u tom smislu ako već podnose toliko tužbe crnogorskim sudovima“, navela je Pavličić.

Govoreći o broju rešenih predmeta od Evropskog suda, Pavličić je kazala da se Crna Gora ne nalazi ništa u drugačijem položaju u odnosu na druge zemlje, „jer je ovo pravo pravo u kojem se podnosioci u najvećem stepenu žale pred Evropskim sudom“.

Predsjednica Osnovnog suda u Podgorici, Željka Jovović, kazala je da su u prošloj godini imali 71 kontrolni zahtev, navodeći da je od toga usvojeno 14, „imajući u vidu na nivou svih sudova da je bilo 346“.

„To znači da je Osnovnom sudu 20,6 odsto, a kada to uporedimo sa ukupnim brojem predmeta, vidimo da Osnovni sud u Podgorici postupa ažurno. U 2018. godini imali smo stopu ažurnosti od 102,78 odsto“, navela je Jovović, istučući da su sudije Osnovnog suda u potpunosti posvećene svome radu.

Savetnica u Vrhovnom sudu Crne Gore Ksenija Jovićević, istakla je da je na planu unutrašnje sudske politike pitanje starih predmeta visoko u agendi Vrhovnog suda, navodeći da se posebno prate predmeti pred osnovnim sudovima koji su stariji od tri godine, imajući u vidu stav Evropskog suda shodno kojem se strožije cijene slučajevi koji su trajali više od tri godine u jednoj instanci.

„Može se smatrati da su zaostaci u sudskim postupcima izrodili i institut zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Prosečno trajanje postuoka u svim sudovima iznosi 79 dana. Do tri meseca najviše je rešeno predmeta, to je 60 odsto, do šest meseci 12 odsto, do devet meseci šest odsto, do jedne godine pet odsto, dok je u 15 odsto rešenih predmeta postupak trajao duže od jedne godine“, navela je Jovićević.

Potpredsjednik Demokratske Crne Gore Vladimir Martinović, kazao je tokom diskusije da Crna Gora ima jedan od najgorih Ustavnih sudova.

„Ustavni sud, ovakav kakav je, ne da neće eliminisati i smanjiti broj predstavki pred Međunarodnim sudom u Strazburu, već će ga povećati. Nemamo sistem odgovornosti. Vladavina prava u Crnoj Gori je selektivna. Poglavlja 23 i 24 nećemo skoro zatvoriti. Sve ocene koje stižu idu u prilog tome da država u tom delu ne napreduje i to je poražavajuće“, smatra Martinović.

Predstavnica Centra za političku edukaciju iz Nikšića, Vera Lalatović, rekla je da su građani najviše pogođeni i da je potrebno postaviti pitanje odgovornosti.

„Kada bi se pitanje odgovornosti postavilo na viši nivo manje bi imali ovakvih problema i negativnosti. A sve to će da plati građani. Neće država, već građani“, smatra Lalatović.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.