Čovek koji je otišao u smrt sa 200 dece

Januš Korčak je bio lekar-pedijatar, vojnik, a najviše pedagog. Pisao je dečje knjige i borio se za prava dece. Godine 1942. dobrovoljno je pratio svoje štićenike iz sirotišta u Varšavskom getu u nacistički logor Treblinka gde je i umro sa 200 dece u plinskoj komori, držali su ga za ruke do kraja.

S njima je otišao u smrt, iako su ga nacisti neposredno pre ulaska u vagone prepoznali i ponudili mu poštedu pod uslovom da napusti decu. Ali, on je to kategorično odbio, a taj njegov herojski gest imao je uticaja i na mnoge naciste.
U mnogim svjedočanstvima ponavljaju se isti događaji – nasmejana deca koja hodaju s Janušem i veselo pevaju. Vladislav Špilman napisao je da su deca bila odjevena u najbolju odjeću i bila radosna jer su bila uvjerena da idu na selo, a na čelu kolone bio je dečak koji je svirao violinu. Koršak je u naručju nosio dvoje najmlađih.
Jewish Cemetery in Warsaw, Poland. Monument of dr. Janusz Korczak who established a Jewish orphanage before the 2 war. In 1942 Korczak joined nearly 200 children and orphanage staff members were rounded up for deportation to Treblinka, where they were all put to death. Picures by Jerzy Dabrowski. 01.11.2011
Spomenik Janušu Korčaku sa decom u Varšavi, koju su nacisti zajedno s njim vodili gasnu komoru

Ova slika je obišla svet i inspirisala mnoge slikare i vajare da na  platnima, crtežima ili kao statua prikažu Januša sa decom. U rano jutro 5. avgusta 1942. godine SS-vojnici su ispraznili jevrejsko sirotište u Varšavskom getu. Vođa sirotišta Januš Korčak pratio je svojih 200 štićenika do mesta sa kojeg su svi zajedno transportovani u logor Treblinka.

Buchhandlung Buchbund
Knjiga o deci koju je napisao Januš Korčak
Poslednje putovanje iz Doma za siročad opisao je i pesnik Vladislav Šlengel u svojoj pesmi:
„Danas sam video Januša Korčaka,
Dok je hodao s decom u poslednjem maršu,
A deca su bila svečano odjevena,
Kao za nedjeljnu šetnju parkom.
Januš Korčakk hodao je napred
Gole glave, očima bez straha,
Jedno dete ga je držalo za džep,
Dva mališana držao je u rukama“. 

U biografiji o Korčaku, koja je 2012. objavljena i u Nemačkoj, Joana Olčak-Roniker učinila je vidljivim ljudsko lice „starog doktora“ sakriveno iza mita o mučeniku.

„Korčaka bi ljutilo da ga proglase svecem. Njegovo hrabro koračanje u smrt zajedno sa decom bacilo bi u zasenak njegov hrabar život“, izjavila je tada promovišući ovu knjigu.

Poljska književnica i scenaristkinja kao dete je lično poznavala Korčaka. On je bio prijatelj s njenim dedom i babom, izdavačima iz Krakova. Njena majka je neposredno posle rata napisala prvu knjigu o Korčaku, kako bi dokumentovala njegovo herojstvo.

Januš Korčak rođen je kao Henrik Goldšmit u jednoj dobrostojećoj porodici asimilovanih Jevreja u Varšavi. Goldšmitovi nikada nisu okrenuli leđa judaizmu i živeli su u veri da mogu istovremeno da budu i Jevreji i Poljaci. Tog ubeđenja je bio i Januš Korčak. Studirao je medicinu i kasnije je postao ugledni pedijatar. Vrlo rano je morao da izdržava porodicu, jer je njegov otac bio upućen na psihijatrijsko odeljenje. U to vreme, mladi lekar počinje da piše knjige za decu. Pod pseudonimom Januš Korčak, koje će zadržati do kraja života, pobedio je i na jednom literarnom takmičenju. „On je poznavao strah i patnju deteta iz sopstvenog iskustva. To znanje hteo je da prenese roditeljima“, kaže biografkinja Joana Olčak-Roniker.

Korčak nikada nije osnovao sopstvenu porodicu. Ipak, 1912. preuzeo je rukovođenje jednog jevrejskog sirotišta u Varšavi, sagrađenog prema njegovim planovima. Ubrzo su dom popunili i pedagozi reformatori jer Korčakova inovativna pedagogija je još tada bila legendarna. Njegovi štićenici su bili radosniji i samosvesniji od dece u drugim sirotištima. Korčak je „svoju decu“ posmatrao kao kompletna bića. U prvi plan je stavljao dostojanstvo deteta, zahtevao je individualnost i odlučno odbijao udaranje kao kaznu i prinudu.

Das Archivbild zeigt den polnischen Arzt und Pädagoge Janusz Korczak, Verfasser von u.a. Wie man ein Kind lieben soll und Das Recht des Kindes auf Achtung, in einer zeitgenössischen Aufnahme. Seit 1911 leitete er das jüdische Waisenhaus in Warschau. Obwohl ihm die Möglichkeit zur Flucht gegeben war und wohl wissend um das zu erwartende Schicksal begleitete er die ihm anvertrauten Kinder in das Vernichtungslager Treblinka. 1972 wurde Janusz Korczak posthum mit dem Friedenspreis des Börsenvereins des Deutschen Buchhandels geehrt. Er wurde am 22. Juli 1878 (nach anderen Angaben 1879) in Warschau geboren und ist Anfang August 1942 in Treblinka ermordet worden. dpa (zu dpa-KORR.: Janusz Korczak: Respekt vor Würde der Kinder bis zum Tod in Treblinka vom 16.07.2003 - nur s/w)U sirotištu u varšavskoj ulici Krohmalnaštrase, Korčak je realizovao svoje pedagoške ideje. Tamo je nastao svojevrstan model demokratske dečje republike sa sopstvenom samoupravom, dečjom skupštinom i sudom u kojem deca sama odlučuju o različitim „kaznama za izvinjenje“. U njegovom sirotištu nastao je i prvi list koji su pravila deca – „Mali pregled“. Iznad svetle zgrade sa prijatnom atmosferom vijorila se zelena zastava „Dečje republike“.

Godine 1940. sirotište je premešteno u Varšavski geto. Korčak je nastavio da ohrabruje decu i vaspitava ih za budućnost u slobodi. Jedno od njegovih najznačajnijih pedagoških dela nosi naziv „Kako voleti dete“. Pisao je i romane za decu, najpoznatiji je „Kralj Maćuš Prvi“, obrazovni roman koji se protivi starateljstvu nad decom.

Tokom svoje karijere Januš Korčak ponavljao je deset važnih načela za odgoj i vaspitanje dece:

1. Ne očekujte da će vaše dete biti ono što vi želite da bude. Pomozite mu da postane sobom, a ne tobom.

2. Nemojte tražiti od deteta da vam vrati za sve što ste učinili za njega. Dali ste mu život, kako bi vam se odužio? Jednog dana ono će dati

novi život, a njegovo dete još jedan.

3. Nemojte se istresati na dete zbog vaših problema, da ne biste u starosti jeli suvi hleb. Kak namestite krevet, u takvom ćete krevetu i spavati.

4. Ne gledajte na njegove probleme s visine. Život daje svakome prema njegovoj snazi, a možete biti sigurni da mu je jednako teško kao i vama, a možda i teže jer još nema dovoljno životnog iskustva.

5. Ne ponižavajte ga.

6. Ne zaboravite da su najvažniji susreti čovjeka susreti s decom. Pridajte im više pažnje – nikad ne znate koga susrećete u detetu.

7. Ne zamarajte se ako ne možete učiniti nešto za svoje dete. Samo zapamtite: za dete nije učinjeno dovoljno ako nije učinjeno sve što vam je bilo moguće.

8. Dete nije tiranin koji će preuzeti vaš celi život. Nije to samo meso i krv. Ono je dragocjen biser koji vam je darovan da zapali novi oganj u vašem životu. Ono je plod ljubavi majke i oca, u kojima neće rasti „vaše“, „vlastito“ dete, već duša poverena vama na čuvanje.

9. Naučite voleti i ceniti tuđu decu. Nikada im ne činite ono što ne biste učinili svome.

10.Volite svoje dete takvo kakvo je – netalentovano, neuspešno, odraslo. Uživajte s njim i radujte mu se! Trenuci s detetom blagoslov je koji još uvek imate.

Trideset godina posle njegove smrti – 1972, u nacističkom logoru Treblinka, Janušu Korčaku je posthumno dodeljena nagrada za mir. Mnoge škole, sirotišta za decu, ulice i trgovi u celoj Nemačkoj nose ime lekara i pedagoga koji je napisao: „Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet“.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.