Čovek čiji su pricipi bili čvrsti kao stena

In Memoriam – Stojan Drčelić (1963 – 2022)

Piše: Predrag Savić, advokat i pisac

Napustio nas je još jedan mag srpskog novinarstva – Stojan Drčelić. Bio je čovek kojem je lično ime koje nosio najverdostojnije odslikavalo karakter i sve druge osobine. Ime Stojan je staro slavenosrpsko zaštitno ime. Izvodi porijeklo od korena stojan, stojni, stojati u značenju siguran, čvrst, postojan, koji se ne krši, ne lomi .

Upravo Stojan bio čovek od principa, čvrst kao stena. Uverljiv, ali ne i isključiv. Odlučan, ali ne i brzoplet!  Uvek dobronameran, ali neverovatno postojan, siguran u svoje mišljenje. Kada je  prvi put stupio u Redakciju „Novosti“ svi su znali da je predodređen da bude veliki urednik, veliki mag pisane reči, kakve je proizvodila samo nekadašnja škola novinarsta „Večernjih novosti“.

Spoj neizmerne inteligencije, čvrstine i odlučnosti omogućavali su mu da uvek ima izgrađen stav! Njegovo vladanje pokazivalo je da na „sebe ne da“, ali da drugome štetu ne pravi, da uvek nastoji da nikoga ne uvredi i ne ponizi, da uvek bude dostojanstven!  Pravo čudo od čoveka! Britak jezik, nepokolebljivi stavovi, ali duše meke ko pamuk!

Umeo je da sasluša druge, ali i da odlučno podeli savete i iskaže svoje mišljenje. Njegov urođeni osećaj za pravičnost bio je istančan i nepokolebljiv. I kada je grešio, činio je to, na neki jedinstven neponovljiv, postojan, ubedljiv  i dostojan način!  Nije kalkulisao i prilagođavao svoje stavove drugima. Jednsotavno on je bio Stojan Drčela, kako smo ga zvali, koji uvek zna šta mu je činiti!

Idealan čovek za urednika, za učitelja i stvaraoca! Upečatljiv kao  fizička pojava, ali  više kao duhovna figura. Rođen da bude vođa gde god se  zatekao i šta god radio! Konstataciji Ranka Pivljanina, urednika“Nove“, gde je Stojan Drčelić, bio glavni urednik,  da je bio plemeniti div srpskog novinarstva, nema se šta dodati!

Takvi se retko rađaju i još ređe  sreću!

Na sličan način rešavao je životne probleme. Nikada nije saginjao glavu i pristajao na podređen položaj. Nikada mi nije bio urednik, ali  znam da je prema svojim saradnicima bio zaštitinički nastrojen, pravičan i spreman da nesebično svima sebe daje!

Nekoliko puta sam sa divljenjem posmatrao i slušao  kako se Stojan ophodi prema svojoj deci – Tijani i Maksimu. Bio je to pravi kurs ljubavi i pedagogije. Nešto neponovljivo, kombinacija mudrosti i roditeljske zrelosti. Tijana i Makasim mogu biti ponosni  što su imali takvog oca!

Od njega sam se učio kritičkom duhu i načinu kako da očvrsnem, da budem odlučniji i postojaniji. U novinarstvu su takvi ljudi i uzori bili retkost. I zato sada kada ovo pišem, plašim se Stojanovog suda i da nešto ne napišem što je protivno njegovim životnim stavovima i rasuđivanjima.  Stojan je bio čovek koji je znao da nosi svoje ime, da zaštiti sebe i druge, da stane bez straha  i stoji na svim  vetrometinama!

Gde god je u novinarstvu radio sa takvim pristupom poslu i životu ostavljao je duboke, upečatljive i neponovljive tragove.

Zato zvuči skoro pa nestvarno da postojani, čvrsti i odlučni Stojan, više nije među nama da kaže: „Samo napred, nema predaje i malodušnosti!“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.