Časna sestra koja se radovala mrtvoj srpskoj deci

Hrvatski biskupi predvođeni kardinalom Bozanićem za katoličke monahinje angažovane u logorima u Sisku i Jastrebarskom nedvosmisleno navode da su „vršile delo hrišćanske ljubavi“.

Iako je zaista bilo i takvih – koje su se istinski angažovale da spasu što više dečjih života, svedočenja posvećena poznatoj časnoj sestri Pulheriji Barti daju drugačiju sliku.

Ovu milosrdnu sestru istorija je zapamtila kao jednu od najjezivijih figura iz vremena NDH. Ona je obavljala dužnost u prihvatnom centru u Starom Jastrebarskom, gde se neskriveno angažovala na prevaspitavanju srpske dece u „ustašku mladež“, kao i njihovo prekrštavanje u katoličku veru. Bezbroj je svedočenja o njenim direktnim kontaktima sa ustaškim zločincima, ali i postupcima netipičnim duševno zdravim ljudima:

„Bio sam prisutan kada je Barta pogledala u prostoriju punu mrtve dece. „Pa to je krasno. Podsećaju me na malog Isusa u Vitlejemskoj štalici“, rekla je“, svedočio je Ivo Ložner, zadužen za ukop stradale dece.

Zabeleženo je i da je sestra Pulherija veliki trud ulagala u dočeke ustaških funkcionera iz Zagreba, kada je priređivala prave gozbe. Posebno se trudila da ugosti svog „šogora“ Mileta Budaka sa pratnjom.

„Časne sestre su postupale veoma loše, tukle su nas i terale da pevamo ustaške pesme“, prenela je zatočenica Gina Mirić.

U logore za decu slivala se velika količina hrane, lekova, odeće o obuće, ali Pulherija je time raspolagala tako da do zatočene dece nije stizalo gotovo ništa. Nije ni prikrivala prezir prema srpskoj i pravosllavnoj deci, koju je smatrala za potomstvo bandita i neprijatelja. Prema masovnoj smrti najmlađih imala je čudnu ravnodušnost, suprotnu žestokom sprovođenju žestokih kazni.

Katolička crkva nikada nije uradila istragu njenog upravljanja logorom u Jastrebarskom, niti analizu njene odgovornosti za hiljade umorene dece. Umrla je u Austriji 1981. godine.