Čađavi Titov ponos sada turistička atrakcija

Zvuči kao deo filma o Džemsu Bondu, ali ogromna vazdušna baza u Željavi, uklesana u planinama između BiH i Hrvatske tokom hladnog rata i Brozove vladavine postala je turistička atrakcija.

Stvorena da bude otporna na sve, pa i na nuklearni napad ipak je izdahnula kad i Jugoslavija, a nekoliko decenija kasnije njezini su čađavi hodnici poligon za (avan)turiste.

U svoje zlatno doba ta je baza u kilometrima dugim tunelima mogla primiti desetine Migova 21 sovjetske proizvodnje. U svakom je trenutku imala dovoljne rezerve vode, vazduha i struje, osigurane betonskim vratima teškim oko 100 tona.

Oko nje pet pista za sletanje, koje su se protezale i u Hrvatsku.

“Bio je to pravi doseg”, priseća se bivši pilot Mirsad Fazlić, koji je osamdesetih gotovo 10 godina radio u toj vojnoj bazi. “Bila je opremljena najboljom vojnom i civilnom tehnologijom.”

Kad se Jugoslavija raspala u ratu početkom devedesetih, vojna je baza uništena. “Sve je spaljeno”, pripoveda pilot. “Ostali su samo tuneli i zidovi.”

Ponovno otkriće

U narednim je godinama baza bila zaboravljena i privlačila tek pokojeg turista u potrazi za jugoslavenskom ostavštinom. A onda je 2016. godine jedan film sve promenio. Vojna baza u Željavi poslužila je za snimanje filma “Houston, We Have a Problem!” slovenskog redatelja Žige Virca i (ponovno) postala poznata.

Procjenjuje se da otad njene mračne hodnike, goleme prostorije i opremu nagriženu rđom poseti 150.000 turista godišnje.

Lokalni zvaničnici ulažu napore da bi barem deo od više stotina hiljada turista koji hrle u obližnji Nacionalni park Plitvička jezera uz dobar marketing privukli k sebi. U Željavi se već održavaju automobilske trke, a smatraju i da bi bila savršeno mesto za festivale, serverske sobe ili čak Muzej hladnog rata.

Dok se to ne ostvari, turisti sa svetiljkom u ruci lutaju vlažnim hodnicima i nastoje voditi računa o tome kamo će zakoračiti.

“Radi se o inženjerskom čudu i suludo je da stoji zaustavljeno u vremenu”, sa zanosom govori zagrebački fotograf Angelo Virag. Njegov rođak iz Perta u Australiji divi se toj “divljoj infrastrukturi, autentičnoj, netaknutoj već 30 godina”.

Hamdija Mesić iz obližnjeg Bihaća vezan je za to golemo zdanje, “ostavljeno na milost i nemilost vremenu. Takvo nešto ne postoji nigdje”.

Entuzijast za avione nada se da će to mesto ponovno zaživeti kao pista. Zagovara da se dve piste na području Bosne obnove, a san mu je da ovde vidi aerodrom za pilote amatere.

Obnoviti ili ne, pitanje je raskola među turistima.

“Sviđa mi se baš kakvo jest jer nisu posvuda table koje vam govore kgde ići i šta videti”, objašnjava Maria Moreno, 33-godišnja španska dizajnerka enterijera i dodaje da bi to mesto “izgubilo svoj šarm kad bi postalo turistička atrakcija”.

Izvor: Hina