Brdo u Litvaniji sa 100.000 krstova
Ne samo da je simbol prkosa, već je Brdo krstova u Litvaniji i mesto svojevrsnog hodočašća. Na ne tako visokom uzvišenju nalazi se više od 100.000 krstova, a na mnogima od njih se mogu primetiti i brojanice, tako na na vetru proizvode, za mnoge čak i sablasne zvuke.
Tokom ustanka 1831. godine započela je ova neobična tradicija, da bi svoj vrhunac dostigla 60-ih godina prošloga veka, uprkos izuzetno verski netolerantnoj sovjetskoj vlasti. U toku noći bi se lokalno stanovništvo odvažilo da baš ovde postavlja krstove, te su njihovi tlačitelji bili izuzetno besni zbog toga.
Brdo krstova nalazi se u blizini mesta Jurgaičiai, na oko 10 kilometara u pravcu severa od litvanskog grada Šiauliai i mesto je koje često obilaze turisti, ali i hodočasnici. Tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka su bile primenjivane oštre kazne za svakoga, ko bi bio uhvaćen da ovde ostavlja krst. Međutim, to nije sprečilo mnoge Litvance da to nastave da čine.
Danas svaki posetilac ima pravo takođe da ovde ostavi krst, ali čija veličina ne sme preći predviđenu. A preduzimljivi lokalci u blizini Brda krstova prodaju i Raspeća izrađena od drveta. Posetioci mogu i da flomasterima ispišu svoje ime, molitvu ili želju na krst, pre nego što ga pobodu u zemlju.
Remek-dela narodne umetnosti
Veliki i mali, skupi i jeftini, drveni i metalni, svi krstovi koji se ovde mogu videti su posvećeni nekome. Smatraju se remek-delima narodne umetnosti. Pojedini su i spomenici na preminule, pa su obeleženi cvećem, fotografijom ili nekim drugim uspomenama, a na njima se može uglavnom iščitati i neka emotivna poruka.
Tradicionalni litvanski koplytstulpis su drvene skulpture, na čijem se vrhu nalazi mali krov. I one se ovde mogu videti među brojnim krstovima, kao i veličanstvene figure Žalosnog Hrista. Neki od krstova su posvećeni, dok su neki i svojevrsna spomen obeležja. Mnogi od njih su postavljeni u spomen na ljude deportovane u Sibir, a može se videti i krst, koji je spomen žrtvama 11. septembra, kao i mnogim Ukrajincima koji su ubijeni tokom rusko-ukrajinskog sukoba.
Put sa brda vodi do moderne kapele, odakle se pruža savršen pogled prema Brdu krstova. Za ovo neobično mesto se vezuju i mnoge legende. Neki meštani tvrde da se tu kriju tela ratnika stradalih tokom 14. veka, dok se drugi zaklinju da su tu duhovi monaha. Međutim, mnogo je verovatnije da je tokom predhrišćanskog perioda to mesto bilo korišćeno za bogosluženja.
U blizini se nalazi i manastir, u kome obitava desetak monaha iz franjevačkog reda. Sagrađen je iza brda u periodu između 1997. i 2000. godine. Navodno je izgrađen po ideji pape Jovana Pavla II, koji je nakon posete Brdu krstova 1993. godine poželeo da tu bude mesto molitve.
