Бечки валцер за Алаха

Пише: Мишо Вујовић

Древни Беч један од центара европске културе, некадашња престоница моћне Хазбуршке монархије, до пре десетак дана је важио за један од најсигурнијих градова Европе. Главни град Аустрије одувек је представљао космополитски и мултикултурални центар у чијем гостопримљивом загрљају се прожимају разне културолошке матрице, религије, народи и нације без обзира на расу и боју коже.

Терористички напад чији је главни виновник Кујтим Фајзулај, Албанац, рођен у Аустрији, пореклом из Северне Македоније посејао је велики страх међу житељима Беча. Град је данима изгледао саблажњавајуће празан и како тврде упућени након овог монструозног чина више ништа неће бити као пре. Граница у свести људи овим терористичким актом је језиво померена. Слободу и безбрижност заменили су зебња, страх и немир. Смртоносни рафали у вентралном градском језгру отворили су многа политичка и незбедоносна питања. Из све то оправдано се поставља питање даље политике према мигрантима и њиховој демографској експанзији како у Аустрији тако и у осталим државама ЕУ.

TERORISTIČKI NAPAD U BEČU Pucalo se na šest lokacija; najmanje dvoje mrtvih, u bolnicama 15 ljudi, na ulicama i vojska

Овим гнусним злочином, нису само нападнути грађани Беча већ се ово може сматрати објавом рата хришћанској Европи, на чијим вратима је Џихад закуцао још деведесетих година прошлог века.

Распад бивше Социјалистичке Републике Југославије, конципоране као огледало бољшевичком источном блоку како се живи на западу, али истовремено и западу како модел либералног комунизма може у себи садржати и једну врсту хуманистичко демократске форме, осим у својој острашћености због вековима нерашчишћених сукоба носио је једну прикривену, за тадашњу Европу неприхватљиву компоненту – рађања Џихада у срцу Европе.

Независни интелектуалци попут Владимира Волкова, Пјер мари Галоа, Патрика Бесона, Петера Ханкеа и многих других у својим јавним наступила су указивали на ту потенционалну опасност хришћанској Европи али и на погубан учинак медијске машинерије упрегнуте у жигосању једног народа који је кроз историју дао немерљив допринос у одбрани хришћанске Европе.

Најновији терористички напад у Бечу само је још један у низу осмишљен по истом сценарију, самоубилачког фанатизма што представља нерешиву енигму безбедоносним службама, пре свега због конспиративности малих група у којима се налазе такозвани спавачи. Ова структура исламских самоубица се ретко појављује на јавним скуповима и већина њих представљају повучене и мирне грађане на изглед лојалне домицилној заједници, све до тренутка добијања налога за извршење терористичког чина.

Бечки масакр јединствен је и по неадекватном реаговању безбедоносних структура након дојаве колега из Словачке да је Фајзулај у овој суседној држави покушао да набави муницију за аутоматску пушку. Да ли је требало сачекати проливање крви да би надлежни органи утврдили да Исламска заједница и џамија у Бечу, које је Фејзулај често посећивао, “немају позитиван став о аустријском друштву и држави”? Гротексно звучи чињеница да се корисних социјалне помоћи државе одлучи на овакав гнусни злочин против својих суграђана.

TERORISTIČKI NAPAD U BEČU Islamska država preuzela odgovornost, uhapšene dve osobe u Švajcarskoj

Своја главна упоришта у Европи исламски фундаментализам је изградио обилато користећи позитивно социјално законодавство већине европских држава. Добар део такозваних спавача, као што је случај са Албанцем из Северне Македоније Кујтимом Фејзулом, корисници су државне социјалне помоћи, што је још један несвесни вид институционалне подршке терористима.

Лицемерје политичара кроз популистички приступ решавања социјалних проблема и фаворизовање паразитских слојева становништва изазвало је револт код грађана Аустрије у којој према неким проценама данас живи око 700 000 муслимана. Према истраживањима Института за демографију 2046. године сваки трећи грађанин Беча биће муслиман, што ће представљати најбројнију верску заједницу у главним граду Аустрије. Експанзија исламског фактора присутна је широм ЕУ, и представља озбиљну претњу, нарочито што су упориште за демографско ширење пронашли у социјалним фондовима држава у којима живе.

Наравно да у везу са тероризмом не можемо довести већи део огромне исламске заједнице, али њихова неспремност да се интегришу у ширу заједницу, као и склоност у прикривању екстремних група, довољан су разлог за неспокојство већинског хришћанског становништва.

Не мали број муслимана у Бечу на друштвеним мрежама је осудио овај гнусни злочин, али јаз, који су направили смртоносни рафали исламског терористе тешко ће се у скорије време премостити.

Политичари су јединствени у осуди овог напада, укључујући и немачку канцеларку Ангелу Меркел чија наклоност исламским мигрантима ни овим чином није доведена у питање. Оно што забрињава је недостатак жеље за формирањем јединственог европског фронта за борбу против исламског тероризма.

Да је политика узела примат струци сведочи и огорченост полиције којој политички интереси ограничавају деловање, што додатно угрожава општу сигурност и безбедност грађана Беча и целе Аустрије.

Интернетом кружи снимак једног арапског имама у Немачкој који позива муслимане на свети рат против хришћана.

“ Жените се њиховим женама, правите им децу која ће сутра постати ратници Алаха. Европу ћемо претворити у континент муслимана”, поручује овај верски вођа.

Балкан је данас постао предворје исламског тероризма у Европи. Велики број поражених ратника из Сирије се налази на Косову, Западној Македонији, Рашкој Области у Србији са огромном концентрацијом Алахових ратника у Западној Босни где често парадирају носећи ратне заставе јединице “Ел муџахедин”, познате по најмонструознијим злочинима у рату на просторима Босне и Херцеговине.

Деведесетих година прошлог века, Европу није узбуђивала чињеница да се на Балкану проглашава и одвија Џихад, да се у Босни, а касније и на Косову, налази огромна концентрација ратника из исламског света. Само 1992 године, како је писао француски “Фигаро” у БиХ се налазило око 2000 алахових ратника, распоређених у босанској армији. Како су процениле Југословенска и Хрватска обавештајна служба у БиХ се током рата борило око 7000 муџахедина.

У црним оделима, дугим брадама и суровим понашањем изазивали су страх код локалног муслиманског становништва. Са истом страшћу, алахови ратници борили су се против Срба у Сарајеву и Хрвата у Мостару.

Интересантно је да је током рата у БиХ главни град Аустрије био један од регрутних пунктова за транспорт исламских бораца на ратишта широм Босне и Херцеговине. Преко Беча, у БиХ је стигао у пролеће 1993. године вођа Ал Каиде, Осама бин Ладен. Њему је амбасадор БиХ у Бечу Хаџо Ефендић лично уручио пасош ове државе. Осама бин Ладен, је заједно са председником БиХ Алијом Изетбеговићем, учествовао у смотри елитне јединице “Ел муџахедин”, у Завидовићима, о чему постоји и видео запис да коме је Бин Ладенов лик замагљен.

У БиХ се борио и један од кључних људи Ал Каиде, командант јединице “ Ел Муџахедин”, Алжирац Абделкадер Мокхтарија, познатији као Абу Ма’али.

Након терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 11.09.2001.године “Лос ангелес тајмс” објављује:

“На стотине исламских екстремиста који су постали босански држављани после ратовања са српским и хрватским снагама, представљају потенцијалну терористичку опасност за Европу и САД. Међу тим терористима налазе се најокорелији злочинци, од којих неки повезани и са Осамом бин Ладеном, стоји у тексту који се позива на извештај Стејт департмента у коме се посебно фокусира име муџахединског команданта у БиХ Абу Ма’алија, као блиског сарадника Осаме бин Ладена. У извештају се наводи да велики број терориста са босанским пасошима данас путује по свету.

Међутим, најновији терористички напади у Аустрији и Француској потврђују да су већ стасале нове генерације фанатика – спавача, чији смисао живота је самоубилачки напад са несагледивим последицама.

Они данас освајају Европу у малим групама, илегално прелазе границе, добро су организовани, наступају циљно, осим Аустрије и Немачке, главна упоришта су земље Скандинавије, Бенелукса, Швајцарска и Француска.

Оружје из кога је Кујтим пуцао такође је произведено ма Балкану и како тврде стручњаци за безбедност огромне количине пушака и муниције са Косова и Босне завршиле су широм Европе.

Терористички напад у Бечу није само опомена, већ црвени аларм за читаву Европу од Скандинавије до Грчке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.