Адвокат Бојић поново добио спор против државе Црне Горе

Након што је Виши суд укинуо претходну пресуду о осуди Катнићевог “страсног реваншизма” крајњим немуштим разлозима, Основни суд поново пресудио, у корист адвоката Владана С. Бојића, али, сада ће држава морати да плати знатно више – око 5.000. евра!

„Утврђује да су органи тужене Државе Црне Горе, Оснвни државни тужилац и Специјални државни тужилац, тужиоцу Владану С. Бојићу повриједили право на приватност“, наводи се у пресуди.

У пресуди се наводи да се „увидом у извод са сајта дневних новина „Вијести“, од 13. 12. 2015, види да је овај Дневни лист наведеног датума објавио чланак под називом „Вагају хоће ли Бојића гонити за подстрекивање“.

Суд је даље детаљним увидом у наведени текст несумњиво утврдио да су у истом цитиране реченице из другог дијела оптуженог предлога, те између осталог и дио разговора у којем Бојић назива главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића фашистом, досадашњу суткињу Вишег Суса Валентину Павличић – уличарком, а свог колегу Лазара Аковића битангом, те је такође у истом наведено да је спорни разговор објављен у септембру, након посјете Рађеновићу у затвору у Спужу.

„Увидом у транксрипт емисије „Начисто“, која је емитована 19.11.2015., у којој је гостовао Миливоје Катнић, главни специјални тужилац, утврђује се да је Главни Специјални Тужилац одговарајући на питања новинара Петра Комнненића цитирао реченице адвоката Бојића из другог дијела оптуженог предлога ОДТ-а Подгорица, и то „да једна глава мора да лети“, „да једна особа закуцава ексер у сандук“, „да ће се Специјалном државном тужилаштву дизати ролетне“, псоване су им мајке фашистичке“, наводи се у пресуди.

Такође, у пресуди се наводи да је „изношење у медијски етар ствари које асполутно потпадају у сверу приватности, на начин што је из 56 преосталих транскрипта, тада је Главни специјални тужилац цитирао и препричавао једну генерализовану псовку и пар његових вриједносних судова, те притом на невјероватно неразуман начин квалификујући прастаре и познате метафоре о закуцавању ексера у сандук, да једна глава мора да лети и сл., као пријетње или навођење на убиство, што је како је навео, ван сваког размног контекста. У том смислу је као примјер навео метафору Главног специјалног тужиоца који тврди да ће се опасати Нобелом, те да због тога не можемо некога окривљивати да је хтио да изведе неки самоубилачки напад.“