Меморијална шуме српских краљева у Израелу

Након победе у Првом светском рату и српског и југословенског уједињења, долази до јачања веза између Срба и њихове краљевине и југословенских Јевреја, који су плод не само масовније имиграције наших Јевреја у мандатну Палестину, већ и последица угледања ционистичких организација у Европи на српско ослобођење и уједињење, поготово у време Српске револуције 1804-1817. Између два рата долази до развоја врло живих веза између Срба, односно Краљевине Југославије, и тадашњих јеврејских првака и институција у оквиру британског мандата у Палестини.

У знак захвалности омиљеном краљу Петру I Карађорђевићу за његову подршку ционистичким идејама и наклоњености према Јеврејима, у чему је Србија предњачила у тадашњој континенталној Европи, југословенски Јевреји су желели да му се одуже. Њиховим приватним донацијама и уз помоћ Јеврејског националног фонда (Jewish National Fund, Keren Keyemeth leIsrael), девет година по упокојењу краља Петра, априла 1930. године засађена је шума са 10.000 садница. Ова шума и данас носи име српског краља Петра I Карађорђевића.

Интересантно је да је ова шума засађена међу првим планским засађеним шумама у Палестини, непосредно после садње две раније шуме. Прва је била у част британског министра иностраних послова Алфреда Балфура 1928. године, а друга у част првог чехословачког председника (и великог пријатеља српског народа) Томаша Масарика 1930. године.

Подсећања ради, Краљевина Србија је била прва земља на свету после Велике Британије која је подржала ционистичку идеју о оснивању јеврејске државе када је децембра 1917. године потписала Балфурову декларацију.

То се све збивало у време Великог рата, када је наша краљевска влада ван отаџбине (на Крфу), приступила овом историјском документу за Јевреје којом је подржала формирање ”националног дома за јеврејски народ“ у Палестини.

У личном писму краљевског посланика у Паризу и шефа српске војне мисије у Сједињеним Америчким Државама Миленка Веснића, упућеном високом официру српске војске и ционистичком активисти капетану Давиду Албали из Београда, изражене су симпатије и подршка Србије и њеног народа оживљавању јеврејске државе и оснивању Израела.

Идеја меморијалног сађења шума југословенских Јевреја посвећених нашим и њиховим највећим државницима наставља се и средином тридесетих година 20. века. Наиме, после марсејског атентата 1934. године када је пао Витешки краљ Александар као друга жртва међународног нацифашизма на свету, на потезу између Хаифе и Назарета, а надомак кибуца ”Шаар Ха’амаким”, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме посвећене краљу Александру. На тај начин настаје ”Гора краља Александра I Карађорђевића”, која и данас постоји и која представља израз јеврејске захвалности због његове подршке стварању израелске државе и пријатељству према српским и југословенским Јеврејима.

Ово су делови извештаја о садњи шуме, који је објављен у Јеврејском народном каленадру за 5696 јеврејску годину:

”Смрт краља Александра значила је за југословенске Јевреје исто што и смрт најрођенијег. Исто што и смрт оца или рођеног брата… У срцима југословенских Јевреја роди се жеља да да се Краљу-Витезу подигне споменик, који ће кроз векове будућим генерацијама говорити о безграничној љубави једног дела великог јеврејског народа, расејаног широм света, према Великом Човеку, Градитељу Мира и Проповеднику Љубави међу људима…

И југословенско је јеврејство донело одлуку: да се у Ерец Јисраелу, на Израиљевој земљи, подигне Гора, која ће поносно носити име Блаженопочившег Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља. Ова одлука је примљена са одушевљењем не само од југословенских Јевреја, него су се акцији за подизање те Горе са не мање одушевљења прикључили и Јевреји ван Југославије.

Деветог априла 1935. године обављено је у Хартију, недалеко од Хаифе, на земљишту Керен кајемет лејисраела, свечано освећење Горе. На ту свечаност југословенских Јевреја дошли су Врховни комесар Палестине, представници енглеског парламента, представници палестинских Јевреја и званичних јеврејских корпорација. Југословенске Јевреје су представљали др Давид Албала, потпредседник Савеза јеврејских општина и г. Јулије Кениг, председник Макабија. ККЛ је био представљен по свом председнику г. Менахему Усишкину. Ту су били и југословенски Јевреји који стално живе у Ерецу, у земљи која се обнавља и њиховом помоћи…

Пре неколико година садили су Јевреји из Југославије, недалеко од овог места, шуму на име Краља Петра, оца Краља Александра Првог Ујединитеља. Ми Јевреји у Палестини, који смо дошли овамо да оживимо своју своју историјску прошлост и да живимо нормалним животом народа у својој земљи, особито смо повезани са Југославијом и њеном владом. Ова влада је прва службено признала Балфурову декларацију за обнову народног дома за јеврејски народ у земљи његових дедова. Кад се год у Друштву народа у Женеви повела реч о питањима Палестине, увек су заступници Југославије подупрли праведне захтеве Ционистичке организације и Већа палестинског јеврејства”.

Насловна фотографија: Пуковник славне српске војске др Давид Албал приликом држања говора на свечаности посвећења шуме његовом врховном команданту краљу Александру

Извор: Историја Срба