Зашто тужилаштво у Београду не гони злочинце над Србима?
Хашки трибунал судио је углавном Србима, по истој матрици раде судови у Хрватској, Босни и на Косову, али нажалост у у Србији
Пише: Душан Марић
Хашки трибунал је основан да би судио Србима и својим пресудама потврдио лаж да су они изазвали ратове у Хрватској и БиХ и у њима починили већину ратних злочина. Судило се тамо и припадницима других народа, али ретко за злочине над Србима. Хрватима је углавном суђено за злочине над муслиманима, муслиманима за злочине над Хрватима а Тачију, Љимају и другим Албанцима, чији су поступци у току, суди се углавном због злочина над Албанцима и Ромима. То су неспорне чињенице.
По истој антисрпској матрици суде и судови у Хрватској, БиХ и на Косову, али и у Србији. Захваљујући томе, ни после 27 година нема ни једне правоснажне пресуде за злочине у Олуји и после ње (1.900 убијених, од чега је 1.228 цивила, међу њима 553 жене, од којих је 440 било старије од 60 година) или у Бљеску (290 убијених), ни после 30 година нема ни једне правоснажне пресуде за злочине у Добровољачкој и код Дома ЈНА у Сарајеву (42 убијена) или злочине у Равним котарима (348 страдалих, од чега 203 цивила), нема пресуде за десетине сличних злочина у којима су убијене стотине српских цивила.
У Хрватској је од 1991. подигнуто 20.000 оптужница против Срба због наводне оружане побуне и око 3.700 за ратне злочине. Прва оптужница за злочине над Србима подигнута је тек 2000. године, девет година након почетка и пет година након завршетка рата. Против Срба је донето више од 700 пресуда.
Тужилаштва у БиХ су за ратне злочине оптужила више од 1.500 лица српске националности. На Косову се тај број мери стотинама. По правилу, чим неки избегли Србин дође на КиМ да врати отети стан или отету њиву, полиција га хапси и оптужује за ратни злочин.
Шта ради Тужилаштво за ратне злочине у Београду? Исто што и тужилаштва у Хагу, Загребу, Сарајеву и Приштини. Ако не и горе. У Хрватској је само један одсто оптужница за ратне злочине подигнуто против Хрвата. Међу оптуженима у БиХ је само 10 одсто муслимана. Међу оптуженим на КиМ је 11 одсто Албанаца али, као и у Хагу, већина је оптужена за злочине над Албанцима и Ромима.
По подацима ОЕБСА из 2014. године, за првих десет година рада 35 одсто оптужница београдско тужилаштво подигло је за за злочине над Хрватима, 28 одсто за злочине над муслиманима Бошњацима, 14 одсто за злочине над Албанцима и само 16 одсто за злочине над Србима. По подацима из 2021. у Србији је 87 одсто оптужених (196 од 224) српске националности. Иста мета, исто одстојање као и седам година раније.
Ако уђете на сајт београдског тужилаштва и погледате на њему објављене оптужнице видећете да су прошле године подигнуте три оптужнице против Срба, једна против Албанаца, једна против Хрвата. Свих пет оптужница из 2021. подигнуте су против Срба. У 2020. против Срба је подигнуто пет оптужница, једна против муслимана и једна против Албанаца.
Очигледно, тужилаштво у Београду се од оснивања налази у рукама људи који се труде да буду већи католици од папе, да предњаче у правосудној сатанизацији српског народа. Порука из Београда је више него јасна: Срби су главни кривци за избијање ратова у БиХ, Хрватској и на КиМ. И највећи злочинци. Који су, испада, починили скоро пет пута више злочина него сви народи из бивше СФРЈ заједно.
Главни кривци за ову срамну статистику су бивши јавни тужилац за ратне злочине Војислав Вукчевић и његов заменик Бруно Векарић. Који су се понашали као продужена рука и гласноговорници Хашког трибунала, Жена у црном, Наташе Кандић, Соње Бисерко и разних других невладиних организација и издајника, које су западне службе ангажовале на сатанизацији српског народа.
Међутим, стање се није променило ни након што је на чело тужилаштва за ратне злочине у Београду изабрана Снежана Станојковић. Подизање оптужнице против хрватских пилота који су бомбардовали избегличку колону на Петровачкој цести и још неколико оптужница је мало више од – ништа.
Вукчевић и Векарић бар имају изговор да су тужилаштво водили у време кад су се на челу државе налазили људи који су, да би се додворили Западу, пристајали на улогу Срба као дежурних криваца. Али за Станојковићеву и њен тим нема ни таквог изговора. Сад се на челу државе налази Александар Вучић, који не пристаје на фалсификовање историје ратова деведесетих, који отворено говори о злочинима над српским народом, чијом заслугом се обележавају значајне годишњице страдања српског народа и под чијом влашћу је, после 80 година срамног ћутања, снимљен први филм о Јасеновцу. Ускоро почиње снимање и другог. Снимљени су документарни филмови о биткама на Кошарама и Паштрику, филм о пробоју посавског коридора 1992. године, играни филм о Олуји а снима се још неколико филмова о сличним догађајима.
Рад тужилаштва за ратне злочине финансира се из буџета. Или оно треба да почне да ради свој посао или га треба укинути.
Јер, интерес државе и образ нације се бране и на овом пољу. Након стотине или хиљаде лажних оптужница које су Хашки трибунал, загребачко, сарајевско и приштинско правосуђе подигли против Срба, најмање што се очекује од српског тужилаштва јесте да макар подигне оптужнице за стварне злочине над српским народом.