Zašto teroristi napadaju škole

Nije slučajno da anonimne osobe u predizborno vreme pošalju dve hiljade dojava o podmetalju eksplozivnih naprava u srpskim školama i medijima – cilj haos u Srbiji

Piše: Marko Lopušina

Spremajući se za izbore i glasanje u nedelju, Ministarstvo unutrašnjih poslova je izvršilo antidiverzantsku proveru i zaštitu čak 400 objekata koji su biračka mesta. Protokol zaštite zahteva da se u slučaju dojava o bombi na biračkom mestu  glasanje odmah prekine.

Ova akcija je izvršena radi otklanjanja mogućih novih pretnji terorizmom u Srbiji, koji se najavljuje preko društvenih mreža i računara iz zemlje i sveta poslednjih meseci.

Dojave bombi su postale učestale od pre nekoliko nedelja, a u četvrtak, 7. decembra bilo je nekoliko dojava u školama na Novom Beogradu. Svaki put u vreme početka prepodnevne smene za đake.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete rekla je na konferenciji za medije 8. decembra da odgovorni za prijave bombi u školama, a bilo ih je ukupno 80 u Beogradu, ciljano usmeravaju svoje aktivnosti prema najmlađima.

Kada neko hoće da izazove haos i kolektivni strah, onda ide na ono što je najvrednije i gde smo svi najoseteljiviji – na decu i škole.

Nisu samo škole bile meta dojava, već je se i u nekoliko vrtića dogodila ista situacija u Zemunu Ove godine bilo je više od 2.000 anonimnih dojava. U fokusu u bile isključivo škole, već i fakulteti, aerodrom, bolnice, sudovi, javni prevoz i medijske ustanove.

Tokom 11. decembra dojavljeno je, na primer, da se u zgradi RTS-a nalaze eksplozivne naprave. U tom trenutku u zgradi je bila folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, koja je sa prisutnima hitno napustila zgradu. Druga pevačica Konstrakta je tada ušla u zgradi RTS-a, da kao i Ceca snimi novogodišnji program.

Pripadnici MUP-a uz pomoć Kontradivenzione ekipe su obavili antidiverzantsku kontrolu i ništa opasno nisu pronašli. Dojava je bila lažna. Radi se o prikrivenom terorizmu, koji je jako opasan jer napada škole i đake, što može kod dece zbog širenja straha i pretnji smrću da izazove teške traume. I što može da se izrodi u zločin i tešku tragediju sa nesagledivim posledicama.

– Ovde je na delu psihološki terorizam, gde je cilj da se u čitavoj zemlji stvori neka vrsta haosa. Vi imate kao metu čitavu lepezu objekata  gde se nalaze različite populacije. Cilj je da građani osete nesigurnost, da se vodi jedan psihološki rat protiv srpskog naroda– smatra stručnjak za bezbednost Marko Nicović.

I upozorava da teroristi mogu biti ne samo mladi koji šire pretnje, već i zločinci koje podržavaju militantni džihadisti ili strane tajne službe.

Posle dramatičnog ubistva dece i čuvara u školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, uvukli su se strepnja i strah da se takva vrsta zločine ne ponovi.  Anonimni teroristi računaju na taj strah da bi lakše uznemirili žitelje Srbije i osnaženi tom idejom dojavama o ekslopzvinim napravama prete smrću deci, omladini, nastavnicima i zaposlenima.

Reč je o ugrožavanju javnog reda i bezbednosti, pre svega, omladine, a potom i odraslih. Jedno vreme se u Beogradu sumnjalo da su ove dojave o podmetnutim bombama i eksplozivnim napravama deo mladalačkih šala maloletnika sa društvenih mreža, pa učenika koji žele da se obustavi nastava ili mladih ljudi koji demonstriraju svoju snagu opasnim virtualnim porukama.

Srpskoj policiji, posebno specijalcima za komjuterski kriminal sa pretnje preko društvenih mreža i za borbu protiv terorizma trebalo je dosta vremena da analiziraju svaku od 2000 dojava. Problem sa dojavama o bombama je taj što je počinioce vrlo teško naći, jer počinioci mejlove šalju sa javnog interneta, lažnog mejla, i telefona ili računara koga se nakon slanja reše, kaže stručnjak za informacionu bezbednost.

MUP je samo u jednom danu, početkom decembra u Beogradu, pregledao 1.180 objekata i vozila povodom pretnji upućenih institucijama i školama. Izlazili su na teren, prekontrolisali svaki objekat koji je proglašen opasnim ili sumnjivim. Provere su izvršene u 276 osnovnih škola, 104 srednje škole, 199 vrtića, 11 privatnih škola, 150 ekspozitura banaka, 133 objekta Pošte Srbije, 146 benzinskih pumpi, 32 tržna centra i 129 objekata vezanih za javni prevoz

U istragu policije uvedene su i njihove kolege iz inostrastva, takođe, specijalisti za kontrolu kršenja zakona preko društvenih mreža i komjutera. Videli smo da je srpska policija opremljena kamerama koja prepoznaju lica, da ima softvere za analizu svih vrsta eksploziva i bombi, da koriste tehnološke naprave za zaštitu i uništenje eksplozivnih naprava.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku, Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Uprave kriminalističke policije, Službe za borbu protiv terorizma, PU za grad Beograd i PU Zrenjanin, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, Posebnim javnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, u koordinisanoj akciji preko Evrodžasta sa istražnim organima Češke Republike, uhapsili su 14. januara 2023. godine tri osobe. Potom je otkriveno i nekolicina dece, čij iroditelji će da odgovaraju za lažne dojave.

Sa teritorije Republike Srbije zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo ugrožavanje sigurnosti uhapšeni su P. D. (23) iz Odžaka, kao i J. M. (27) i T. Č. (42) iz okoline Zrenjanina. I jedan maloletnik iz Češke. Njima je određen pritvor.

Kako se sumnja, oni su u dužem vremenskom periodu, putem elektronske pošte, koristeći servise anonimnosti, učestvovali u slanju poruka preteće sadržine obrazovnim i drugim institucijama na teritoriji Republike Srbije, o navodno postavljenim eksplozivnim napravama, čime su ugrozili bezbednost većeg broja dece i građana u Republici Srbiji.

Kod uhapšenih pronađene su prepiske i komunikacije sa licima iz drugih zemalja sa dokazima o planiranju i načinu sprovođenja lažnih dojava. Kod jednog uhapšenog u Srbiji pronađen je kripto novčanica sa bitkoinima i dokazima o transakcijama sa drugim licima u inostranstvu.

Komunikaciju su vršili kroz servere online igrica i direktne prepiske u samim igricama što je otežavalo njihovo lociranje i identifikaciju.

Pojedini političari opozicije pokušali su da minimiziraju opasnost od terorizma i aktivnosti srpske policije na zaštiti građan. Tvrdili su da “ nije napravljen nikakav protokol zaštite od opasnih pretnji smrću, tako da roditelji obično od nastavnika saznaju za dojave bombi, i to u trenutku kada nastava treba da počne. Onda se dešava da se deca ili šalju kući, ili roditelji dolaze po njih”. Drugi su koristili ovu nevolju da politizuju teroristički napad na škole i pripišu ga “neodogovornoj vlasti”.

Pokazalo se da kritičari nisu bili u pravu. МУП и Министарство просвете su прошириli досадашњи протокол о поступању у вртићима и школама у случају дојава о постављеним експлозивним направама

U međuvremenu откривено је неколико локација са којих су упућиване претње. Reč je krivičnom delu izazivanja panike i nereda i propisana kazna zatvora je od tri meseca do 3 godine. Ukoliko je reč o krivičnom delu terorizma, ono je kompleksnije i kazne su do 20 godina. Da je ova dela teško dokazati govori u prilog činjenica da pored hiljadu lažnih prijava u prethodnom periodu Viši sud u Beogradu imao je svega 15 postupaka za krivična dela izazivanja panike i nereda.

Akcija srpske i češke policije samo je početak opsežne operacije neutralisanja terorista i njihovih pretnji. Koliko je opasnost prisutna govori i činjenica d aje Ministarstvo prosvete preporučilo školama u Srbiji da ne organizuju novogosišnje prosleve, na kojima bi se đaci i roditelji masovno okupljali.

Policijski službenici MUP-a u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom-Posebnim javnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, nastavljaju dalji rad u cilju procesuiranja i drugih lica povezanih sa navedenim pretnjama. Očekuju se nova otkrića i hapšenje opasnih ljudi sa terorističkim pretnjama i namerama.