Пут Јегора Строганова

На Паштровској гори изнад Милочера и Светог Стефана, код манастира Прасквица, постоји пут који је својим рукама изградио официр царске Русије

Пут који је изградио својим рукама високи официр царске Русије Јегор Строганов .

Строганов се негдје при самом крају XVIII века ненајављено обрео у манастиру Прасквица, изнад Милочера у Паштровићима

Челобрдо је село смештено на Паштровској гори изнад Милочер-а и Светог Стефана, где је православни манастир Прасквица подигнут у 11. веку.

Новопридошлог руског пролазника примио је тадашњи игуман манастира Сава Љубиша, који је већ дуго био у Русији и коме није недостајао његов аристократски став. Управник манастира прихватио је Јегорову жељу и дозволио му да остане и настани се у манастиру. Тада је Јегор преузео тежак задатак изградње каменог пута од мора до села Челобрдо. Такође је обећао да ће ћутати и у миру се посветио мукотрпном раду на изградњи пута дуж Паштровске горе.

Према легенди, након неколико година у манастир је из Русије дошао брадати монах по имену Јелисеј. Млади монах је убрзо научио наш језик и постао учитељ деци из околних села. Неколико година након доласка, Јелисеј се тешко разболео и на самртној постељи, на изненађење осталих, затражио је да му доведу старог Јегора. Пред Јегором је тешко болесни монах скинуо монашки шешир и Јегор је схватио да је испред њега његова вољена ћерка Јелисавета. После њене смрти, Јегор је наставио да ради све док пут коначно није изграђен, а затим се закључао у своју ћелију из које никада није отишао до своје смрти.

На самртној постељи признао је једном од монаха и открио своју трагичну судбину. Наиме, Јегор Строганов је био угледни официр царске Русије, који је у дуелу убио другог официра бранећи део своје ћерке Елизабете, али је и тешко рањен, због чега му је ампутирана лева рука. У међувремену, његова ћерка је нестала, а он је годинама касније неуспешно покушавао да је пронађе у манастирима у Русији. На крају је одлучио да се упути на јадранску обалу и своје коначно одредиште, манастир Прасквица.

Извор: Друштво љубитеља историје

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *