Занимљивости о филму „Марш на Дрину“

Марш на Дрину је српски и југословенски филм из 1964. године. Радња филма заснована је на историјском догађају, Церској бици. Филм није хроника битке већ прати дејства једне артиљеријске батерије Комбиноване дивизије и духовна стања њених војника који потичу из различитих слојева српског друштва на почетку 20. века.

Као предтекст за филм „Марш на Дрину“ коришћена је и приповетка „Пробој“ Радоја Јанковића (1879—1943) из 1926. године.

Ово су најосновнији подаци о овом остварењу Жике Митровића, које је Југословенска кинотека 2016. године, уврстила међу сто српских играних филмова (1911 до 1999. године) као културно добро од великог значаја. Главне улоге у филму играју: Александар Гаврић, Љуба Тадић, Никола Јовановић, Владимир Поповић, Хусеин Чокић, Бранко Плеша, Драгомир Гидра Бојанић, Зоран Радмиловић и Љубиша Јовановић.

Слика може припадати 16 особа, људи стоје и напољу

Ипак јавности је мало познато које су све занимљивости пратиле снимање филма „Марш на Дрину“. Преносимо их са фејсбук странице Милунка Савић.

• Филм је сниман за обележавање 50-тe годишњице битке.

• Снимљен је рекордно за два месеца тако да је Жика Митровић траке развијене предходни дан монтирао у хотелској соби хотела Гранд у Ваљеву где је екипа била смештена.

• Брда око Ваљева глумила су Цер а Ваљевски тешњар Текериш и Аранђеловац. Неколико сцена снимљено је и у К.Михајловој у Београду и у Карађорђевој улици испред и у згради Геозавода.

• Сценограф Денић је изградио срушену цркву а ЈНА је дала инструктора, коњичку опрему, руске пољске топове М1917 и војску за статирање са улогом.

Слободан Пенезић Крцун је често посећивао екипу, а знао је и да глумце повезе са сета до Београда.

• У чувеној завршној сцени од експлозије фулмината запалио се на леђима копоран Љубе Тадића који је ипак издржао и до краја снимио сцену „Дрино, јебем ти…“.

• Филм је премијеру имао на Пулском фестивалу а на жалбе неких другова како они из Авала филма србују, Тито је рекао да је филм одличан и нико више није био сумњичав.

• У комисији програмског савета Авале тада су седели Борислав Михајловић Михиз и Слободан Селенић.

• У Пули је освојио Златну арену за најбољи филм али и награду публике, гласало је 15000 гледалаца Арене, већим делом хрватских грађана.

• Приказивао се за војску и у клубовима ЈНА.

• Мотиве за сценарио Диклић је такође проналазио и у књизи „Солунци говоре“ али и у „Српској трилогоји“ Стевана Јаковљевића. А почетна прича почела је од Митровићевог оца и стрица.

Митровић је након тога написао и сценарио за Марш на Дрину II (Командант) а пратио је пробој чувене коњичке дивизије кроз Мачву и битку на Мачковом камену.

• Због малог броја расположивих коњичких грла и захтевних сцена није било могуће реализовати га.

• Исте године омладински комунистички функционер Милоје Поповић Каваја потоњи директор Центра Сава написао је текст на мелодију Бињичког „Марш на Дрину“ па је издата и мала сингл плоча на 45 обртаја.

• Од целокупне екипе филма данас су још живи директор фотографије Марковић и глумац Хусеин Чокић (наредник) који своје пензионерске дане проводи на релацији Пула-Б.лука а често се нађе и у Београду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *