Занимљивости о филму „Марш на Дрину“
Марш на Дрину је српски и југословенски филм из 1964. године. Радња филма заснована је на историјском догађају, Церској бици. Филм није хроника битке већ прати дејства једне артиљеријске батерије Комбиноване дивизије и духовна стања њених војника који потичу из различитих слојева српског друштва на почетку 20. века.
Као предтекст за филм „Марш на Дрину“ коришћена је и приповетка „Пробој“ Радоја Јанковића (1879—1943) из 1926. године.
Ово су најосновнији подаци о овом остварењу Жике Митровића, које је Југословенска кинотека 2016. године, уврстила међу сто српских играних филмова (1911 до 1999. године) као културно добро од великог значаја. Главне улоге у филму играју: Александар Гаврић, Љуба Тадић, Никола Јовановић, Владимир Поповић, Хусеин Чокић, Бранко Плеша, Драгомир Гидра Бојанић, Зоран Радмиловић и Љубиша Јовановић.
Ипак јавности је мало познато које су све занимљивости пратиле снимање филма „Марш на Дрину“. Преносимо их са фејсбук странице Милунка Савић.
• Филм је сниман за обележавање 50-тe годишњице битке.
• Снимљен је рекордно за два месеца тако да је Жика Митровић траке развијене предходни дан монтирао у хотелској соби хотела Гранд у Ваљеву где је екипа била смештена.
• Брда око Ваљева глумила су Цер а Ваљевски тешњар Текериш и Аранђеловац. Неколико сцена снимљено је и у К.Михајловој у Београду и у Карађорђевој улици испред и у згради Геозавода.
• Сценограф Денић је изградио срушену цркву а ЈНА је дала инструктора, коњичку опрему, руске пољске топове М1917 и војску за статирање са улогом.
• Слободан Пенезић Крцун је често посећивао екипу, а знао је и да глумце повезе са сета до Београда.
• У чувеној завршној сцени од експлозије фулмината запалио се на леђима копоран Љубе Тадића који је ипак издржао и до краја снимио сцену „Дрино, јебем ти…“.
• Филм је премијеру имао на Пулском фестивалу а на жалбе неких другова како они из Авала филма србују, Тито је рекао да је филм одличан и нико више није био сумњичав.
• У комисији програмског савета Авале тада су седели Борислав Михајловић Михиз и Слободан Селенић.
• У Пули је освојио Златну арену за најбољи филм али и награду публике, гласало је 15000 гледалаца Арене, већим делом хрватских грађана.
• Приказивао се за војску и у клубовима ЈНА.
• Мотиве за сценарио Диклић је такође проналазио и у књизи „Солунци говоре“ али и у „Српској трилогоји“ Стевана Јаковљевића. А почетна прича почела је од Митровићевог оца и стрица.
Митровић је након тога написао и сценарио за Марш на Дрину II (Командант) а пратио је пробој чувене коњичке дивизије кроз Мачву и битку на Мачковом камену.
• Због малог броја расположивих коњичких грла и захтевних сцена није било могуће реализовати га.
• Исте године омладински комунистички функционер Милоје Поповић Каваја потоњи директор Центра Сава написао је текст на мелодију Бињичког „Марш на Дрину“ па је издата и мала сингл плоча на 45 обртаја.
• Од целокупне екипе филма данас су још живи директор фотографије Марковић и глумац Хусеин Чокић (наредник) који своје пензионерске дане проводи на релацији Пула-Б.лука а често се нађе и у Београду.
