Војне заставе у Књажевини и Краљевини Црној Гори

Корисно знати да не би из незнања поистовјећивали државне и војне заставе

За разлику од државних-цивилних застава (државне, дворске и суверена) које су за основу имале тробојку, војне или ратне заставе су имале за основу црвену подлогу.
Основна војничка застава је четна или стотинашка: на црвеном пољу је бијели крст са бијелим обрубом (оквиром). Бијели крст је негдје без а негдје са иницијалима владара. Стотинашка застава, касније названа четном, или „крсташ барјак“ у Књажевини и у Краљевини Црној Гори остаће непромијењеног облика.
Други тип је главна застава црногорске војске у народу позната као алај-барјак. У доба књаза Данила (1851-1860) војска се организује на десетинском систему: десетине, стотине и Гарда од хиљаду гардиста. За највећу војну формацију – Гарду, установљена је посебна гардијска застава. Као главнокомандујући књаз Данило је имао своју војну заставу коју су називали алај-барјаком.
Црногорска војска уредбом из 1871. године образује нове формације – батаљоне и бригаде у чији састав улазе племена, док су села образовала чете, из којих су се формирали батаљони. Стотинашка и гардијска застава су укинуте а установљене четна, бригадна и батаљонска застава. Четна застава није претрпјела битнију измјену у односу на стотинашку, изузимајући то што је на некима употребљаван иницијал књаза Николе на крсту „НI“. Иако је бригада војна формација која у свом саставу има више батаљона (састављених од чета), бригадне заставе се нијесу разликовале од батаљонских осим у квалитету коришћене тканине.
Као главнокомандујући књаз а потом краљ Никола I је имао своју војну заставу, алај-барјак, која се није битно разликовала од бригадних, вјероватно из тог разлога јер су старјешине бригада командовале војском у његово име.
Војне заставе, крсташ и алај-барјак употребљавали су се и ненамјенски приликом државних светковина а нарочито „приликом породичних, сватовских и погребних ритуала“, тако да је војним наредбама забрањивана свака употреба ових застава.

Текст: Јован Маркуш/Фејсбук

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.