Vakcina spasa stiže sa Oksforda?

Džener institut Univerziteta Oksford već od septembra mogao bi da počne sa masovnom proizvodwom vakcine protiv koronavirusa, koja kako se tvrdi da je dokazano daje 2,6 puta više antitela nego kod najjačih organizama koji su to napravili prirodnim putem.

U svetu nauke ovaj institut nije bio nepoznat, ali široj javnosti nije bio ni previše poznat pošto se uglavnom bavio slabo finansiranim istraživanjima bolesti koje pogađaju siromašne zemlje. Oksfordska vakcina pravi se u saradnji sa britanskim farmaceutskim džinom Astrazenekom koja već kreće u proizvodnju dve milijarde doza vakcine, koje će tržištu biti isporučene do kraja godine.

Ono što je posebno važno kompanija se odrekla profita dok traje pandemija i vakcina će, kako je saopštio njihov direktor, koštati kao espreso. Oksfordova vakcina, nazvana AZD1222, trenutno se testira na oko 10.000 dobrovoljaca u Britaniji, 5.000 u Brazilu, 2.000 u Južnoj Africi i uskoro na 30.000 ljudi u Sjedinjenim Državama, čime je ušla u poslednju – treću fazu posle koje je čeka hitno odobrenje za upotrebu.

U septembru se očekuje proizvodnja oko 400 miliona doza kada se očekuju i prve isporuke, a Institut za serume u Indiji će proizvesti dodatnih milijardu doza, uglavnom za zemlje Trećeg sveta, od kojih će 400 miliona biti proizvedeno pre kraja 2020. godine. U Britaniji će do septembra biti dostupno 30 miliona doza za najranjivije grupe.

Prema rečima šefa naučnika Svetske zdravstvene organizacije Soumja Svaminantana, vakcina koju razvija Oksford je vodeći kandidat, toliko da se i sam princ Vilijam zainteresovao za nju. Ona je predstavljena i Britanskom parlamentu, a vojvoda od Kembridža je lično posetio Univerzitet, dok je preko video-poziva razgovarao sa predstavnicima Astrazeneke kako bi se upoznao sa procesom razvoja. Ovaj kandidat za vakcinu prolazi kroz sve tri faze razvoja, bez preskakanja, i već je u završnom delu ispitivanja na ljudima. Veruje se da bi krajem avgusta bilo poznato da li je efikasna i stabilna i da li može u proizvodnju koja bi zaustavila pandemiju kovida-19.

Vakcina AZD1222, ranije poznata kao ChAdOx1 nCoV-19, koristi virusni vektor bez mogućnosti replikacije zasnovan na oslabljenoj verziji virusa uobičajene prehlade (adenovirusa) koji izaziva infekcije kod šimpanzi, ali sa genetskim materijalom SARS-CoV-2 šiljastog proteina, koji koronavirus koristi da se ubaci u ljudske ćelije. Nakon vakcinacije, telo proizvodi taj protein kojim imunski sistem kasnije prepoznaje i napada kovid-19, kada on pokušava da se infiltrira u telo.

Testiranje je počelo u aprilu u Britaniji na više od 1.000 zdravih odraslih dobrovoljaca, starih od 18 do 55 godina. Kako se pokazao vrlo efikasnim i uspešnim, britanski Odbor za nadgledanje podataka i bezbednosti dozvolio je i treću fazu, koja uključuje više od 10.000 dobrovoljaca i 21 istraživački centar u zemlji. Treća faza će obuhvatiti i više od 30.000 odraslih i dece u Sjedinjenim Državama.

Vakcina bi, kako se najavljuje bila dostavljena što širem broju ljudi, ali je potreban proces proizvodnje koji omogućava da ona ostane bezbedna, stabilna i brzo proizvedena. Iz kompanije AstraZeneca su saopštili da im je jasno da još postoji mogućnost da vakcina možda neće raditi, ali da su uz sav rizik posvećeni da proces dovedu do kraja. Naučnici koji su razvijali vakcinu, pak, veruju da bi ona mogla da štiti ljude od kovida-19 najmanje nekoliko godina.

Profesorka Sara Gilbert rekla je u obraćanju britanskim parlamentarcima da je optimistična kada govori o tome da će vakcina obezbediti “dug imunitet” protiv virusa korona. To je i bio najveći strah jer su neki sa drugim tipovima koronavirusa, koji su manje opasni i izazivaju prehladu, bili inficirani ponovo u roku od godinu dana. Ali profesorka Gilbert rekla je pred Komitetom za nauku i tehnologiju da vakcina može da pruži bolji rezultat od prirodnog imuniteta stečenog kada se pojedinac jednostavno oporavi od virusa koji je preležao.

“Vakcina ima drugačiji način interakcije sa imunološkim sistemom, a mi pratimo ljude iz naše studije koristeći istu vrstu tehnologije da bismo napravili vakcinu koja će trajati nekoliko godina, a i dalje vidimo snažne imunske reakcije”, kaže doktorka. “To je nešto što moramo da testiramo i pratimo tokom vremena, ne možemo zaista znati dok nemamo prave podatke, ali optimistični smo na osnovu ranijih studija da ćemo dobiti dugoročan imunitet, bar na nekoliko godina, i verovatno bolji od prirodno stečenog imuniteta.”

Britanski ministar zdravlja Met Henkok je objasnio da će u Britaniji prve doze vakcina, oko trideset miliona, prvo biti date najranjivijim grupama.

“Apsolutno sam oduševljen što smo mogli da postignemo dogovor sa kompanijom Astrazenekom koja će obezbediti da, ukoliko se oksfordska vakcina potvrdi kao efikasna a izgleda da će biti prva dostupna u svetu, 100 miliona doza bude dostupno za Veliku Britaniju, a prvih 30 miliona odmah na početku za najranjivije grupe”, rekao je Henkok u Parlamentu.

On, je, međutim, dodao da je s vakcinama uvek neizvesno, pa zato ne postoji 100 odsto sigurnosti da će postojati “efikasna i bezbedna vakcina”, ali da ulažu sve što je moguće u to da se za građane te zemlje obezbedi nešto što će im zaštititi zdravlje.

Od svih vakcina u razvoju (preko 180), oko 130 je još u pretkliničkoj fazi ispitivanja (nisu testirane na ljudima), u fazi I je 13 vakcina (testira se bezbednost i doza), devet ih  je u fazi II (proširena bezbednosna ispitivanja), u fazi III su tri vakcine (obimna ispitivanja efikasnosti) i jedna je dozvoljena za limitiranu upotrebu, prema podacima s početka jula, ali najveće nade za sada se polažu u vakcinu koju je napravio Džener institut Univerziteta Oksford.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.