Umro otac Plazma keksa, hvala za sve u ime dece

U 88. godini u Srbiji je preminuo Petar Tutavac, čovek koji je stvorio fabriku Bambi i čuveni Plazma keks, a pamtićemo ga i po keksu ‘Domaćica’ koja mu je zapravo bila diplomski rad.

Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena. Sa trinaest godina završio je zanat za pletenje i postao KV radnik pletar. Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio hleb, ali mladi Petar se time nije zadovoljio. Godine 1949. preko sindikata se javio na konkurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala tvornica „Kraš“, gdje su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat. Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a nakon povratka zaposlio se u „Krašu“.

Preminuo je tvorac možda i najpoznatijih keksa s ovih prostora: 'Domaćica' mu je bila diplomski rad

„Kraš je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavljivale potekle su od njega“, prisećao se Petar, koji je uz rad pohađao višu „Krašovu“ školu za inženjera konditora u proizvodnji.

Ali ono što je zanimljivo jest da je upravo „Domaćica“ bila njegov diplomski rad. Taj keks kasnije je doživio različite varijacije, ali osnova je ostala onakva kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu dalekih pedesetih godina prošlog veka.

Budući da nije mogao ds reši stambeno pitanje za svoju porodicu u Zagrebu, krajem 1958. godine Petar se vraća u dolinu Neretve u Čapljinu, u fabriku „Lasta“, koja je u to vreme proizvodila hleb, oblatne i medene pogače.

Nakon dolaska u ovu fabriku na mjesto tehničkog direktora, započeo je s proširenjem proizvodnje, nabavio nove linije i uveo nove proizvode, među kojima i štrudle od smokava.

Iako je uspešno organizirao proizvodnju, u Čapljini se nije dugo zadržao. Odlazi u Leskovac u fabriku „Toma Kostić“, gdje je napravio prve grisine u Jugoslaviji, a čak su i talijanski kolege bili oduševljeni njihovom kvalitetom.

Krune karijere Petra Tutavca dogodila se u Požarevcu. Tamo je osnovao fabriku keksa „Bambi“, čiji je zaštitni znak lik iz Diznijevog crtanog filma.

„Radeći na proizvodnji dečjeg keksa sa sojinim brašnom za školske kuhinje, razmišljao sam o novom proizvodu koji bi bio nešto sasvim novo u pogledu sastojaka i veće nutritivne vrednosti. Ideju sam upotpunio saznanjima iz američke stručne literature, a usavršavanjem i izmenama u recepturi italijanskog keksa „Plasmon“ došao sam do originalnog proizvoda s dodacima vitamina, minerala i kombinacijom belančevina životinjskog i biljnog podrekla. Tako je nastala „Plazma“, na kojoj su odrastale generacije“, otkrio jesvjevremno Tutavac.

Ali nije sve išlo glatko – bilo je i problema sa Italijanima oko imena keksa pa je Tutavac pribegao solomonskom rešenju:

„Dogovorili smo se da možemo proizvoditi „Plazmu“ ali da je ne možemo izvoziti na italijansko tržište, a onda sam ja tražio da Italijani ne mogu kod nas izvoziti svoj „Plasmon“.

Nikada je nije patentirao, jer je smatrao da je to opšte dobro koje pripada svima. Iskoristio to što je vodio proizvodnju i na kutiju stavio sliku svoje ćerke! Koja će dugo biti najprepoznatljivija devojčica na prostorima svih zemalja tadašnje Jugoslavije.

U vezi sa imenom gospodin Petar se setio da se originalna plazma tada reklamirala pod sloganom „Biscotti per bambini” (Keks za decu), pa je predložio da ime keksa bude upravo Bambini.

Tadašnja vlast nije odobrila strano ime za domaći proizvod, pa je Petar umesto toga predložio Bambi. Prilično praktično – deca već imaju lepe asocijacije na to ime zahvaljujući crtanom  filmu, a i logo mu je praktično na tanjiru.

Inače plazma se od italijanskog keksa po čijem uzoru je radjena razlikuje po tome što je kao specijalni zaslađivač dodavan med, a ne šećer kako su Italijani to činili. Dobijen je ukus koji je dobro poznat deci celog sveta.

Hvala u ime sve dece sveta!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.