У Отаџбину би инвестирало 70 одсто Срба из дијаспоре

ИСТРАЖИВАЊЕ „ТЕСЛИН НАРОД – МАТИЦА И ДИЈАСПОРА НА ИСТОМ ПУТУ“

Спремност да улаже у своју отаџбину исказало је 70 одсто припадника српске дијаспоре, а 74 одсто испитаника из матице и дијаспоре сматра да би наши сународници из расејања требали да имају макар равноправан ако не и повлашћен статус приликом инвестирања у Србији и Републици Српској.

Веома велика већина испитаника (93 одсто) изразила је уверење да би деца наших људи, а која су рођена у иностранству, требало да имају иста права на школовање у матици, као и деца грађана Србије а њих више од 87 одсто мисли да дијаспора треба да има право гласа у матичној земљи. Више од 70 процената испитаника до сада није гласало на изборима у Србији из земље у којој борави.

Упоредо са регулисањем бирачког права, 90,8 одсто анкетираних мисли да је потребно поново оживети рад Скупштине дијаспоре која би требало да има своје представнике у Народној скуштини Србије, али и да се нашим сународницима у дијаспори омогући електронско гласање, што је став 85 одсто испитаника.

Ово су најважнији закључци истраживања социолога, психолога и комуниколога из Србије, земаља у региону и српске дијаспоре а којим су координирали Теслина научна фондација из САД и Србије.

Резултати аннкете рађени су на узорку од 10% до сада прикупљених упитника, одговора наших сународника и из матице и дијаспоре, од којих се велика већина на неки начин ангажовала у повезивању наших људи и организација широм света и који су дали допринос представљању српске културе и националног идентитета. Управо у вези са тим, готово сви анкетирани, тачније њих 94,5 одсто, деле мишљење да би дијаспора и матица требало да активно учествују у припреми будућег Националног програма Србије и свих Срба света, којим би били обухваћени национални интереси Србије и Републике Српске.

Као важан део плана јачања сарадње матице и дијаспоре је свакако и формирање Министарства дијаспоре у Србији и Републици Српској, што је потврдило и 91,2 одсто наших испитаника. Такође, они мисле да је потребно да се Србија укључи у организацију српских клубова у региону и дијаспори, о чему говори и став преко 94 одсто анкетираних. Из свега овога, може се закључити да су успешније оне земље које имају одличну сарадњу са дијаспором у односу на оне које немају, чега је свесно више од 95 одсто испитаника.

Скоро сто процентно, тачније 98,9 одсто, мишљење грађана матице и дијаспоре је да је неопходно веће укључивање дијаспоре у отварање ”мини бизниса” са инвестицијама из дијаспоре, са државним гаранцијама и могућношћу права на пензионисање за повратнике који су инвестирали у матицу. Самим тим 78 одсто анкетираних мисли да је сређивање документације за дијаспору приоритет у јавним службама матичне земље, док 66,1 одсто њих да би повратници из дијаспоре уз право на пензију, морали да имају право на увоз без царина и пореза.

Нешто мање од половине (46,6 одсто) испитаника не зна довољно на ком нивоу је  сарадње верских институција у матици и дијаспори, али се сви слажу колико је важна улога Српске православне цркве у јачању јединства народа и државе, а самим тим и у јачању сарадње матице са дијаспором.

Своје виђење могућности за сарадњу матице и дијаспоре на овој онлајн конференцији изнели су Николина Милатовић Поповић, вд заменика директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, новинар и публициста Марко Лопушина, Јована Ружичић, оснивач Центра за маме и мреже „Репатс Србија“, повратници из Америке Борис Шимурина и Тереза Крофворд, наша сународница из Торонта Јулиана Пандуревић, иницијатор петиције у вези са филмом „Дара из Јасеновца“, професор универзитета у Мексику др Вишеслав Симић, председник покрета ГЕПС и професор Факултета организационих наука у Београду др Јован Филиповић, оснивач и председавајућа Српско-америчке гласачке алијансе проф. др Олга Раваси, професор филозофије на Факултету политичких наука у Београду др Часлав Копривица, главни уредник Информативне службе Српске православне цркве презвитер Оливер Суботић, председник Теслине научне фондације САД Никола Лончар, као и многобројни представници организација Срба у матици, региону и широм дијаспоре.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *