У Хиландару почивају отац и брат Скендербега
У нартексу велике цркве у Хиландару, на њеном северном зиду, има један натпис на старосрпском: „Престави се раб божии Репош, дукс илирскии, 6939“ („Овде почива слуга божји, војвода илирски, 6939), што ће рећи да је преминуо 1431. године.
Изнад натписа је осликана фреска Богородице са Христом, а око ње су ликови Светог Симеона (Стефана Немање) и његовог сина Светог Саве, објављено је на фејсбук страници Пријатељи манастора Хиландара.
Репош је најстарији син Јована Кастриота, рођени брат првог Скендербега.
У једном хиландарском рукопису, сачуваном у Музеју Румјанцовски у Москви, пише: „Сего 2 маја престави се Кастриот, мнишки же Иоаким монах” („Овог 2 маја преминуо је Кастриот, по монашком звани Јоаким калуђер”).
Јоаким калуђер је сам Јован Кастриот, отац првог Скендербега.
Откуд земни остаци његови и сина му Репоша на Хиландару?
Отуд што је Јован као властелин и отомански поданик 1428. потписао уговор о привилегији да на Светој гори он и његова четири сина доживотно уживају благодати монашке испоснице која ће постати позната као арбанашки пирг, удаљена неколико километара југозападно од Хиландара.
Уговор је потписао јеромонах Атанасије, тада игуман Хиландара, јер је Јован Кастриот хиландарском братству даривао своја имања, села Радостуше (данас Ростуше) и Требиште, у долини реке Радике, североисточно од Дебра, где се налазио и манастир посвећен Успењу Богородице.
За разлику од оца и брата, Ђорђе Кастриот, први Скендербег, није стигао до хиландарске испоснице у арбанашком пиргу, јер се као изванредно способан војник дуго борио против отоманске војске. Уцењен од папе Пија Другог материјалном подршком, прешао је у католичанство, али је упркос томе сахрањен средином јануара 1468. у православној цркви Светог Николе, повише Љеша.
