Šta za Srbe znači Vidovdan?

Sudbina srpskog naroda vezana je za današnji praznik Vidovdan. To je uvreženo mišljenje u našem naordu, ali i činjenica je da je kroz vekove ovaj 28. jun bio za Srbe izuzetno važan, često i koban. To je datum mitskih razmera, sinonim za velika stradanja, ali i pobede i nacionalna nadahnuća. Od Kosovskog boja, preko Prvog svetskog rata, do danas, Vidovdan je ostao duboko usađen u svest naroda.

Lista važnih događaja koji su se zbili na Vidovdan nije kratka, ali neki od tih događaja desilili se sasvim slučajno na ovaj praznik. Istoričari kažu da je dobar primer za to mir u Versaju ili rezolucija Informbiroa. Takođe i izručenje Slobodana Miloševića Hagu, mada se tvrdi sa tadašnja srpska vlada takvu simboliku nije želela  To je učinila, kako se tvrdi, zbog donatorske konferencije koja je bila zakazana za 29. jun, a sa ovog skupa Srbija je tada očekivala više od milijardu evra donacija.

Simboličkog značaja ovog datuma bio je svestan i Milošević kada je odlučio da ide na Gazimestan, ali i Franc Ferdinand, čija je poseta Sarajevu trebalo da ima svoju kulminaciju upravo tog dana. S druge strane, Princip je na saslušanju izjavio da je Ferdinand time uvredio Srbe.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. Vidovdan je posvećen caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakn smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. Naon pogibije 28. juna na Kosovu, srpska vojska izgubila je bitku od tadašnje turske sile, nakon čega je turski car Murat posekao svetog mučenika Lazara. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva. Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su  Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti. Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida(lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. To tumačenje se može lako pobiti kada se uzme u obzir da je ovaj praznik poznat i kod Bugara iako Bugarska nikada nije bila pod uticajem Rimokatoličke crkve, takođe ne treba sv. Vida isključivo dovoditi u vezu sa rimokatoličanstvom, jer je on ranohrišćanski svetac, koji se poštovao još pre podele hrišćana na pravoslavce i katolike.

Možda je najbliže istini to što je kod Trojanaca Vid bio deo izvornog Svetog Trojstva. Trojstvo se sastojalo od: Stvoritelja, Održitelja i Uništitelja života. Oni su tri funkcije Boga, Njegovi pojavni oblici, pa su stoga smatrani Njegovim neodvojivim delovima. I dok su Održitelj i Uništitelj života delovali samo u trenutku stvaranja, odnosno uništenja, dotle je Održitelj bio uz čoveka sve vreme njegovog postojanja. Zbog toga je On bio najviše slavljen u narodu. Verovalo se da svaki greh, makar i najmanji, vodi čoveka u sigurnu smrt. Zato je Održitelj života bio uvek uz čoveka, kako bi video svaki njegov greh i kako bi mu odmah opraštao. Jedino tako čovek uspeva da opstane u životu. Pošto je video sve, Ordžitelj je rado zvan i Vidom. On je takođe, da bi ispunio svoju funkciju održanja života, lečio (vidao) čoveka i davao mu neophodna znanja (uvide). On nije bio „sveti“, jer je bio više od Sveca. Krst sa 4 znaka „S“, koji je i danas deo srpskog grba je upravo simbol Vida. Jer znakovi „S“ gledaju na sve četiri strane sveta – simbolizujući tako Vida koji gleda svud i vidi sve.

Evo kako je ove godine obeležen Vidovdan na Gazimestanu. Pogledajte!