Шта је и зашто прећутала Десанка у „Страшној игри“

Мотиви из периода окупације у Другом св. рату, били су тема збирке приповедака Десанке Максимовић „Страшна игра“, штампане 1955. Између осталог, песникиња је описала и злочин немачке казнене експедиције у Рађевом Селу 25. септембра 1941. Том приликом, убијено је и шест чланова породице Драгојловић, са којима је песнкиња била родбински повезана. Убијена су „оба сина Малишина, најмлађи Гигин, онда Цвејин средњи и оба Спасина“, а Ваљевци су „гледали шест дрвених ковчега“, који су одвучени у село ради сахране покојника, написала је Десанка.

У ствари, Немци су, тога дана, стрељали 12 лица из Рађевог Села, попаливши им куће и сена, а од Драгојловића, стрељано је пет мушкараца (а не шест, барем према матичној књизи умрлих, у прилогу 1). Имена стрељаних, која су наведена у приповетци, разликују се од правих имена, која су наведена у МКУ. Занимљиво је да је песникиња, у другој причи, описала и смрт наставника Мирослава Расулића, 2. септембра 1944, при том, наводећи права имена свих актера. Могуће, због тога што је трагика догађаја била појачана чињеницом да је ликвидиран „четничком камом“.

Не знамо какви су били мотиви песникиње док је писала ове приповетке, јер још је било страдалника из исте фамилије. Или се остали Драгојловићи нису уклапали у концепт приче, или нису били у роду са песникињом, или је, ипак, аутоцензура била разлог да их изостави.

Тешко да се радило о заборавности, с обзиром на тежину догађаја и чињеницу да је од рата прошло 10 година. Песникиња је сасвим сигурно знала и за судбину капетана СДС Јована Драгојловића (слика лево) 2), којег су „ослободиоци“ стрељали 27. октобра 1944, као и за судбину судије Драгомира Драгојловића, којег су стрељали око Ивањдана 1945, али о њима није било ни ретка.

Записао: Милорад Белић (Фејсбук)