Монодрама о Сави Мркаљу у Бечу

У Бечу, у граду у којем је Сава Мркаљ провео своје последње године живота у среду 15. маја 2024. године биће изведена монодрама која прича о његовом животу и дјелу.

И то није једина симболика са главним градом некадашње Монахије, чији је поданик био овај филог и пјесник. Једночасовна представа у извођењу глумца Дејана Стојаковића биће изведена у кампусу Универзитета у центру Бечу у ареалу бечке болнице у којој је 1833. Мракљ умро.

И ауторица дјела које носи назив „Слушај како говорим Сава Мркаљ“ је професорица овог универзитета Гордана Илић Марковић. Она је у најави написала да је Мркаљ „цео свој живот посветио стицању знања, писању и надасве српском писму и језику“ истичући да је монодрама „прича о умном човеку и прогањаном учењаку“.

Ова монодрама до сада је играна међу припадницима српске заједнице у неколико мјеста у Хрватској укључујући и Карловац недалеко од којег је, у селу Сјеничак, Сава Мркаљ рођен 1783. године. Такође је најављена и премијера у Србији за последњи дан маја у Крагујевцу.

Да подсјетимо, Сава Мркаљ је био међу првим реформаторима српске ћирилице, коју је са 46 слова, свео на 29, од којих је 25 слова у употреби у данашњој српској азбуци. У свом дјелу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ штампаном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег правописа и тражио примјену фонетског писма базираног на народном језику и правилима „за један глас само један знак“ и „пиши како говориш“.

Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребљујући Мркаљеву азбуку написао:

“Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија не може бити од ове”.

Мркаљ је био и пјесник и сматра се зачетником јамба у српској поезији. Најмање три његове пјесама уврштене су у антологије српског пјесништва.

Извор: Банија онлајн/Светозар Данчуо