Srpska škola u Čikagu dobila novu zgradu
Akademija “Sveti Sava” u Čikagu dobila je novu školsku zgradu, pa će oko 170 srpskih đaka novu školsku godinu, umesto u kontejnerima, što je bio slučaj u proteklih dvadesetak godine (osnovana 2001), početi u modernim i dobro opremljenim učionicama, a na raspolaganju će imati i fiskulturnu salu.
Nova školska zgrada nalazi se u neposrednoj blizini, na svega nekoliko minuta hoda od doskorašnjih učionica i crkve Svetog vaskrsenja Hristovog, pod čijim se krovom i blagoslovom nalazi, što je srećna okolnost za decu, roditelje i nastavnike.
Ovu sjajnu vest za srpsku zajednicu u Čikagu i okolini uputpunjuje činjenica da su nove prostorije za Akademiju Sveti Sava obezbeđene u saradnji sa bratskom hrišćanskom luteranskom crkvom Svetog Pola, u čije će se prostorije (na adresi 5650 N. Canfield Ave.) ovih dana useliti srpski učenici iz osam razreda osnovne, kao i mališani iz predškolske grupe.
Saradnja dve crkve i dve škole nije od juče. Počelo je ličnim i poslovnim poznanstvima ljudi iz dve hrišćanske zajednice, nastavljeno tako što su naša deca u poslednjih godinu dana koristila salu za treninge i pripreme za košarkaški turnir, a sve je krunisano potpisom na ugovor o zakupu školskih prostorija koji je potpisan pre neki dan, kada je Todd Roberts, pastor crkve Svetog Pola, bio gost na tradicionalnom Serb Festu.
Prethodno je delegacija crkve Svetog vaskrsenja Hristovog i Akademije “Sveti Sava”, na čelu sa ocem Darkom Spasojevićem i pojačana vladikom Longinom, bila u poseti luteranskoj crkvi, obišla buduće učionice, a o srdačnosti tog susreta govori i činjenica da su svi zajedno zapevali ispred oltara, o čemu svedoče i sledeće fotografije i snimak…
Dragan Arsić, direktor Akademije Sveti Sava, presrećan je zbog preseljenja u novu zgradu:
-Ovo je veliko okrepljenje za sve nas, prilika da se Akademija Sveti Sava podigne na jedan novi nivo u svakom pogledu. Nova zgrada nalazi nadomak stare, što je veoma važno. A to što će naša deca ubuduće učiti na imanju Luteranske crkve ne znači da ćemo biti na tuđoj zemlji, već kod naše hrišćanske braće, koja ispovedaju istu veru i Svetu Trojicu, kao i mi pravoslavci, i vrednuju iste porodične vrednosti kao i mi. Otac Tod je veoma naklonjen nama, pravoslavnim Srbima, što osećamo kad god dođemo u njegovu svetinju, a bili smo tome svedoci i pre nekoliko dana, kada je bio naš gost na Serb Festu. Na njega je poseban utisak ostavio naš vladik Longin, s kojim se zadržao u dugom i prijateljskom razgovoru, kaže Arsić.
USKORO ĆE OVDE PISATI AKADEMIJA “SVETI SAVA”: Direktor Dragan Arsić ispred nove školske zgrade
On dodaje da nove, savremene prostorije, stavljaju pred upravu Akademiju i novi izazov…
-Ovo znači da naša škola ima priliku da se razvije u ozbiljnu obrazovnu instituciju, koja će moći da ponudi mnogo više nego ranije. Tu je fiskulturna sala, tu su odlično opremljene učionice, prostrano dvorište. Iz privremenih trejlera prelazimo u zgradu koja zadovoljava sve standarde. Sada kad smo to rešili cilj je da unapredimo nastavu, plan i program. Roditelji će verujem ubrzo videti plodove rada njihove dece u novoj školi. Fiskulturna sala biće prilika da, pored intelektualnih, razvijaju i fizičke, sportske aktivnosti, u čemu leži veliki potencijal. Moći ćemo da organizujemo sportska takmičenja, ali i druženja naše dece sa učenicima drugih škola, integraciju kroz sport.
VRHUNSKI USLOVI: Srpsku decu čekaju moderno opremljene učionice i fiskulturna sala
Upitali smo ga da li će nove okolnosti dovesti i do toga da Akademija ubuduće ima više đaka, jer jedan broj roditelja u srpskoj zajednici nije želeo da decu šalje u kontejnere i školu koja nema fiskulturnu salu.
-Prošle godine školu je upisalo 177 đaka, što je najviše otkako škola postoji. Ove godine upisano je 170 učenika, ali to je bilo pre informacije da selimo u novu zgradu. Verujem da će sada interesovanje biti veće, a mi smo spremni da u novim prostorijama primimo mnogo više učenika, kao i dece u predškolskom uzrastu. Čim smo saznali da će škola u Luteranskoj crkvi biti zatvorena ostvarili smo kontakt preko gospođe Samante Lazić, koja radi u sistemu luteranskog obrazovanja, i ona nam je pomogla da zakupimo prostorije i salu, ističe direktor Akademije “Sveti Sava”.
Arsić ističe da je ideja da se nakon isteka jednogodišnjeg zakupa škola otkupi od crkve Svetog Pola, koja bi nastavila da služi i prima vernike, što bi bio jedinstven primer simbioze i sadejstva dve hrišćanske zajednice u Americi.
Na pitanje da li će i Akademija Svetog Save otvoriti vrata i za decu drugih vera i nacija osim srpske, on odgovara:
-To je odlična ideja i mi ćemo gledati da je ostvarimo. Nedavno sam upoznao jednu gospođu iz Antiohijske pravoslavne škole u Teksasu, koja je uspela da za 20 godina od male ustanove sa svega 83 đaka napravi uglednu privatnu školu sa 670 učenika. Oni su uradili upravo to, napravili su ozbiljan obrazovni program i otvorili vrata svima, bez obzira da li su kršteni ili ne. Danas oni svake godine krštavaju po 30-40 dece, a stvar je prestiža imati dete u toj školi, jer ona deci pruža odlično obrazovanje u najboljoj tradiciji etičkih, kulturnih i verskih vrednosti. To je i naš imperativ, pa se nadam da ćemo uskoro biti u prilici da posetimo tu školu, da se upoznamo sa njihovim iskustvima i pokušamo da ih primenimo.
A da li je saradnja hrišćanskih škola možda i ponajbolji odgovor na dramatičan upliv politike i tzv. woke kulture u američke javne škole…
-Ta woke kultura je nastala iz sekularnog društva, da bi poslednjih godina došla do svog vrhunca. Ne plašim se te kulture, jer i u njoj mogu da se nađu neke kvalitetne stvari, koje ćemo mi u hrišćanskim školama obogatiti sadržajem koji promoviše tradicionalne, porodične i druge vrednosti, bez upliva politike. Dve reči to najbolje karakterišu u srpskom narodu i jeziku, a to su domaćinstvo i dom.
Činjenica da srpska deca u Americi sve manje i slabije srpski jezik traži angažovanje svih, prvenstveno ljudi koji rade u dve škole, koliko Srbi trenutno imaju u SAD (pored Akademije, tu je i škola pri hramu Svetog Save u Milvokiju, a uskoro će biti otvorena i treća, pri crkvi Svetog Nikole u pregrađu Čikaga)…
-Što se mene tiče, kao direktor pokušavam da sa osobljem Akademije, roditeljima i decom, što više komuniciram na srpskom jeziku, jer to je jedini pravi put da ga nauče. Nema tu mnogo mudrovanja, upotreba samog jezika jeste krucijalna ukoliko jedan narod želi da ga očuva. Šo bi Amerikanci rekli: If You don`t use it, You are going to lose it. A što se tiče akademskog dela, mi smo sada u školskom programu predvideli da imamo i vannastavne, kulturne aktivnosti na srpskom jeziku, koje ćemo ponuditi i našoj, ali i deci koja se školuju u drugim školama. A pozivemo i roditelje da u svakoj prilici pričaju sa decom na srpskom jeziku. Jezik se čuva kada njime govoriš. Kao što se i zemlja čuva kada na njoj boraviš, konstatuje na kraju Dragan Arsić, direktor Akademije “Sveti Sava” iz Čikaga.
Naša crkva treba da gradi škole i staračke domove
Otac Darko Spasojević, rektor Akademije “Sveti Sava”, smatra da Srpska pravoslavna crkva u Americi treba da iskoristi priliku koju joj pruža sistem, ali i poreska politika, i da, poput nekih drugih crkava, otvara svoje školske i akademske ustanove, bolnice, staračke domove…
“CRKVA TREBA DA BUDE PLATFORMA ZA SRPSKE INSTITUCIJE”: Otac Darko Spasojević
-To ne bi bilo ništa novo u životu Srpske pravoslavne crkve, setite se samo da je Sveti Sava otvarao i zidao škole i bolnice po Svetoj zemlji. Na žalost, imali smo jednu mučnu istoriju posle dolaska Turaka, koja je tu tradiciju prekinula. Ovde u Americi nam to apsolutno treba. Mi imamo dosta dešavanja, proslava, okupljanja, ali nemamo institucije kao što su škole, muzeji, bolnice. Naši ljudi vode decu na sportove, na časove muzike na razna druga mesta umesto da to bude u okviru crkve. Bar u Čikagu imamo ljudske resurse, imamo ljude koji imaju znanja i talenta. Apsolutno mislim da crkva treba da preuzme inicijativu, i da postane platforma za izgradnju institucija na ovim prostorima. I na kraju da pomenem nešto što smatram veoma važnim… I kao crkva i kao zajednica smo zaboravili one najstarije. Nemamo nikakve službe za naše starine koji su izgradili sve ovo u čemu mi danas uživamo. Oni su zaboravljeni, niko ih ne obilazi, nemaju prostor gde bi se okupljali, programe u okviru kojih bi se družili, pa zašto da ne, i jedan starački dom u kome bi boravili, razgovarali na svom maternjem jeziku, kaže sveštenik Darko Spasojević.
Izvor: Serbian Times/Antonije Kovačević/ Foto: Serbian Times
