Србима у Македонији сва права, али на папиру

У Републици Македонији према последњем попису живи око 35.000 Срба од којих се издавајају староседеоци који углавном насељавају север ове државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину. Овај крај је познат и као Скопска Црна Гора. Између ове српске заједнице и Македонаца у овом крају готово да не постоји а језик је мешавина српског и македонског. Живе заједно, поштују оно што јесу, али поштују и државу у којој живе и њене законе.

Срби живе и у долини Вардара нарочито у области Ђевђелије и Неготина који су се овде доселили после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије на место исељеног турског становништва. У Скољу живи око пет одсто Срба од укупног становништва, а наших људи има у незнатном броју и у другим македонским градовима, који су долазили у бившу југословенску република да раде. Најчешће су то била војна лица.

ЧУВАЈУ ТРАДИЦИЈУ: Српски ансамбл у Македонији

Срби из Скопске Црне Горе веома су свесни свог етничког порекла и труде се да очувају свој идентитет, културу, обележја и традицију, али се као сви народи на Балкану суочавају са основним егзистенцијалним проблемима. Према речима Богољуба Нинића из српског Културно-просветно-информативног центра „Вук Караџић“ из Кучевишта, најважније им је, ипак, да се зна да су ту, и да у Србији имају на уму да и они постоје.

„Лако је бити Србин у Београду“,често понови медијима Нинић.“Није све у финасијској помоћи, важно нам је да на се сете, али све се свело да нас обилазе и наши из Србије али и политичари из Македоније само уочи избора.

Скопска Црна Гора има око 7.000 становника, претежно Срба, а село Кучевиште, на 15 км удаљено је од Скопља, највеће је у тој области са око 3.000 становника, највећим делом припадника српског етничког корпуса. Кучевиште је село где су неке куће зидане од камена пре три века, али има и модерних здања што даје необичну слику сеоског пејзажа.

ЛАКО ЈЕ БИТИ СРБИН У БЕОГРАДУ: Богољуб Нинић

Срби у Македонији желе да очувају корене и традицију и да успоставе институционални ниво повезивања са Матицом, а од 2001. године и Охридског споразума, који регулише положај мањина, Срби су конститутивни народ у тој земљи и уживају сва права која су и Уставом Македоније и међународним законима загарантована. Нинић каже за београдске медије да то у пракси и није баш тако и залаже се да сва она права која имају у Македонији добији и Македонци у Србији, ни мање ни више.

У овом српском делу Македоније у селима Горњане, Бањане, Чучер, Кучевиште, Побужје, Глуво, Мирковце, кажу да имају све – струју, воду, пошту, амбуланту, основну школу у којој се настава изводи на српском и македонском језику, продавнице, кафану, мобилну телефонију, интернет, али су им, веле, јако лоши путеви. Политичари кад долазе обећавају да ће се решити и тај проблем, међутим, за сада су то празне приче.

Историчар Чедомир Антић, који из године у годину прати и бележи све значајније чињенице о положају нашег народа у свим земљама региона наводи податак да су Срби пре једног века чиниле више од једне трећине македонског становништва. Данас их је свега неколико процената.

„Ипак, захваљујући преданом раду Демократске партије Срба у Македонији и других народних установа, и као последица јединства и свести о томе шта изабрани народни представници треба да раде, Срби су успели, без обзира на стране притиске и деценијско непријатељство према њима и Србији, да остваре споразум са званичном Македонијом. И то, упркос чињеници да Македонија не признаје њихову цркву и да је признала нелегално проглашену албанску државу на Косову и Метохији. После много година, Македонија је, дакле, признала и српска национална права. Током протеклих година српски народ је успео да изгради своје установе“, истиче Антић.

Резултат слика за чедомир антић
МАКЕДОНЦИ СУ НАМ НАЈБЛИЖИ НАРОД: Чедомир Антић

Он примећује да су, после свега Маедонци данас најближи народ на свету управо Србима. Српски језик постао је један од службених у појединим општинама међу којима је и Куманово. У општини Старо Нагоричино, где Срби чине свега једну четвртину становништва, Демократска партија Срба у Македонији је на власти а народни симболи су на комуналном грбу. Цар Душан је добио споменик у Скопљу.

„Свети Сава се већ читаву деценију прославља као државни празник. ДПСМ је део владе, њихови представници су директори у појединим важним јавним предузећима. Ако је Македонија, под притисцима САД, Британије и Немачке, и деловала против Србије, постојао је макар Иван Стоилковић да у Собрању гласа против признања независности „Репубљик Косова“ и против срамотне декларације о злочину у Сребреници“, наводи Чедомир Антић.

Насловна фотографија: Заједнички протест Срба и Мкедонаца

 

Пројекат Положај Срба у земљама региона, у оквиру кога је урађена и тема о српској заједници у Македонији, помогла је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.