Srbija dobila prvu kuću od konoplje

Na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina srpsko-švajcarski tim arhitekata Ljubica Arsić i Daniel Fuchs sagradio je prvu kuću od konoplje. Reč je o pilot projektu čija je realizacija počekla još 2017. godina, a radi što boljeg iskorišćavanja sunčevog kretanja i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom.

Izduženi plan je uparen sa velikodušnim prozorskim otvorima od poda do plafona. Objekat ima dva sprata, a glavni program je raspoređen na gornjem spratu u okviru međusobno povezane prostorne osmougaone šeme (pčelinje saće) koja daje prioritet fluidnosti, vizuelnoj i fizičkoj komunikaciji.

Kuća ima 260 kvadrata, a industrijska konoplja je glavni građevinski materijal. Ovo je jedinstveni koncept u svetu osmišljen od strane Predraga Milosavljevića gde kupovinom jedne kuće dobijate jednu površinu pod zasadom neke poljoprivredne kulture u ovom slučaju borovnice, o kojoj brinu radnici i menadžment farme ili tog domaćinstva.

U zemlji koja je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi – nije ostalo ništa. Srbija je 60- tih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Užad, plastika, čajevi i papir se mogu napraviti od konoplje, a to je samo delić od hiljade proizvoda koliko je moguće napraviti od konoplje. Međutim, ono što je najzanimljivije – mogu se napraviti i kuće!

Najsavremenija inovacija u zelenoj gradnji je kombinacija industrijske konoplje, kreča i vode. Apsolutno je netoksična, i zidovi “dišu” što je jako važno za osobe koje pate od alergija, bronhitisa i astmi.

Konoplja je otporna je na buđ i vlagu, otporna na štetočine i glodare, otporna na vatru, ima visoku toplotnu izolaciju i pravi uštedu energije i do 80 posto, nema otpada ni toksina, i materijal je zdrav po životnu sredinu.

Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru. Zid pritom ima odličnu zvučnu izolaciju.

Zid od konopljinog bloka debljine samo 20cm omogućava nivoe toplotne i akustične izolacije daleko iznad regulacionog standarda. Takođe reguliše unutrašnju relativnu vlažnost i promene temperature „kroz ponašanje higroskopskog materijala, doprinoseći zdravijim građevinskim prostorima i obezbeđivanju efikasne termalne mase.“

Postojeće domove možete ponovo izolovati sa konopljom. Ovakve kuće se mogu graditi bilo gde na svetu, bez geografskih i klimatskih ograničenja. Najviše ih za sada ima u Evropi . Konoplja je odlična u kombinaciji sa drugim materijalima kao sto su drvo i kamen, pa se tako može graditi i rekonstruisati stara gradnja kamenom i napraviti nove moderne i lepe kuće sa dugom tradicijom i kulturom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.