Srbi opet idu u vojnike

Trinaest godina nakon što je prešla na profesionalnu vojsku, a obavezni vojni rok stavila ad acta, u Srbiji je pokrenuta inicijativa da se on ponovo uvede. Inicijativu je pokrenuo Generalštab Vojske Srbije i predlog podneo 4. januara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

U obrazloženju Vojska je navela da predlog dolazi „nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja“. Detalji o kojim izazovima je reč nisu precizirani.

Pored toga, saopšteno je i da predlog dolazi sa ciljem „podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava“.

Dan kasnije, ministar odbrane Srbije Miloš Vučević, pojasnio je da vraćanje obaveznog vojnog roka „nije poziv ni na kakve sukobe niti spremanje za ratove, već na čuvanje države“.

Za Vojni sindikat Srbije reč je o „politikantskom potezu“, za koji nema valjanog objašnjenja, jer javnosti nije dat odgovor na ključno pitanje: kako će se i gde obavezni vojni rok sprovoditi.

„Oni su rekli da treba da bude do četiri meseca, ali mi ne znamo da li će ti ljudi služiti u jedinicama vojske ili će ići u centre za obuku kao što je to sada slučaj sa mladićima i devojkama koji služe dobrovoljno“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije.

Postavlja se pitanje i koliko bi obavezno služenje vojnog roka koštalo građane Srbije i da li za to postoji dovoljno kapaciteta.

Mladi u Srbiji na dobrovoljnom služenju vojnog roka, nepoznata lokacija, septembar 2021. U Srbiji je obavezni vojni rok ukinut 1. januara 2011. godine, od kada u vojsku idu samo oni koji to žele.

Odliv kadrova u vojsci 

Da u vojsci postoji problem sa popunjavanjem jedinica, svedoči Novica Antić iz Vojnog sindikata Srbije. Prema njegovim rečima, procene su da vojsci nedostaje 10.000 regruta na godišnjem nivou.

„Kao sindikat smo na to više puta ukazivali, prvenstveno zbog lošeg materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, loših primanja i uslova rada i činjenica je da taj problem postoji“, kaže Antić za RSE.

Međutim, rešenje za to ne vidi u ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka.

„Ako bi se unapredio položaj vojske, da se vojni poziv učini popularnijim, kako bi se naše jedinice popunjavale, u tom slučaju ne bismo imali potrebu za vraćanjem vojnog roka na ovaj način“.

„Ako bi se unapredio položaj vojske, da se vojni poziv učini popularnijim, kako bi se naše jedinice popunjavale, u tom slučaju ne bismo imali potrebu za vraćanjem vojnog roka na ovaj način“, smatra predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić.

Ukazuje da je čudno što inicijativa dolazi u vreme kada je Vlada u tehničkom mandatu a Skupština raspuštena, kao i da je pre uvođenja obaveznog vojnog roka neophodno da se izmeni čitav niz zakona.

„Ja mislim da je samo u pitanju politikanstvo i prikupljanje jeftinih političkih poena, ili možda čak skretanje pažnje sa neke bitne teme koja u ovom trenutku opterećuje našu zemlju“, ocenio je Antić.

Ne postoje zvanični podaci o tome koliko Vojska Srbije ima aktivnih vojnika. Prema nezvaničnim procenama, taj broj kreće se između 22 i 25 hiljada.

Šta kažu građani?

Đorđe Zlatković, student medicine u Kragujevcu, kaže za RSE da je protiv uvođenja obaveznog vojnog roka.

„Ko hoće da ide dobrovoljno, slobodno neka ide“, kaže Zlatković. Smatra ipak da do uvođenja obaveze služenja vojske neće doći.

„Mislim da je ovo samo skretanje pažnje javnosti sa važnijih tema“, kaže Zlatković.

Njegov sugrađanin, student na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, Stefan Ardalić takođe se protivi ideji.

„Blago je reći da sam ostao šokiran, jer smatram da je to u ovom trenutku potpuno nepotrebno. Zašto se ulažu sredstva u vojsku, a ne u obrazovanje, školstvo, zdravstvo?“, rekao je Ardalić za RSE.

Dvadesetjednogodišnji Zvonko Crnić koji je zaposlen takođe ne veruje da će se obavezni vojni rok zaista i uvesti.

„Mislim da nije ni isplativo, jer možemo da vidimo da su kasarne po Srbiji u jako lošem stanju, a plate vojnicima su očajne, tao da vojska danas nije primamljiva mladima“, rekao je on za RSE.

Ovo nije prvi put da vlast u Srbiji pokreće pitanje ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je o tome govorio 2022. i ranije, 2018. godine.

U Predsedništvu nisu odgovorili na upit RSE da li će predsednik Aleksandar Vučić odobriti inicijativu Generalštaba.

Ukoliko bi je odobrio, odluku bi morali da potvrde poslanici u Skupštini, kao što je to bio slučaj i kada je ukinuto obavezno služenje vojnog roka.

Koliko bi koštalo?

U Srbiji je obavezni vojni rok ukinut 1. januara 2011. godine, od kada u vojsku idu samo oni koji to žele.

Nije poznato koliko bi u ovom trenutku koštalo njegovo ponovno uvođenje.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na to pitanje na upit RSE i da li je taj trošak predviđen budžetom za 2024. godinu.

Prethodnih godina predstavnici vlasti izlazili su sa različitim procenama troškova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2018. izašao sa procenom da bi ponovno vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo od 90 do 130 miliona evra godišnje u zavisnosti od toga da li bi obuka trajala tri ili šest meseci.

To predstavlja deseti deo ukupnog budžeta koji je predviđen za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije budžetom za 2024. godinu a koji iznosi 1,3 milijarde evra.

Prema analizi Ministarstva odbrane koju je 2016. poslanicima u Skupštini predstavio tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević, vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo bi oko 600 miliona evra, što bi predstavljalo 40 odsto ukupnog planiranog budžeta za odbranu za 2024.

Malo zemalja sa obaveznim vojnim rokom

U slučaju da aktuelna vlast odluči da služenje vojnog roka vrati u redovne okvire, Srbija će se naći među retkim zemljama Evrope, poput Švedske, Litvanije ili Gruzije, koje su tu obavezu ukinule, pa ponovo uvele.

Evropske zemlje koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka i Kipar.

Srbija vojno neutralna

Srbija se deklariše kao vojno neutralna, a vojnu neutralnost unela je i u Strategiju odbrane i Stretagiju nacionalne bezbednosti, koje su usvojene u Skupštini 2019. godine.

Zvaničnici Srbije u svojim izjavama ističu da Srbija nema i neće imati namere da se pridruži NATO, sa kojim sarađuje od 2006. kroz Partnerstvo za mir.

Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja ne želi da se pridruži tom vojnom bloku.

Uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona da bi kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji trebalo da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, zvanični Beograd sa Moskvom ima razvijenu vojno-tehničku saradnju.

Tu saradnju zvaničnici u Srbiji nisu prekidali ni nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Izvor: Slobodna Evropa/Fotografije: Ministarstvo odbrabne