Da li znate kako vam se zvao pradeda?
Kako vam se zvao pradeda? Verovali ili ne, mnogi ne znaju tačan odgovor na ovo pitanje. Šta to govori o nama? Da li nam je danas važno da znamo ko su nam bili preci? Šta je navrdeda, šta je askurđel, a šta kurlebalo?
Naime, praksa pokazuje da se 90 odsto ljudi teško seća imena svojih prabaka i pradede i, nažalost, to mnogo pokazuje o njihovom životu. Ali u idealnim slučajevima, svaki čovek bi trebalo da zna svoje pretke do sedme generacije!
Tradicija poznavanja i odavanja svojih predaka bila je dobro poznata ranijim generacijama i potpuno je zaboravljena u naše vreme.
O tome su u emisiji Jutro govorili predsednik Društva srpskih rodoslovaca Poreklo Jovica Krtinić i doktor kulturoloških nauka Jovan Janjić.
Pitanje je koliko se mi zapravo bavimo našim precima i našim poreklom i da li zaboravljamo koliko je važno da znamo i priče naših predaka, a ne samo imena.
„Dobro ste konstatovali, mi smo samoživi ljudi po prirodi, pa mislimo da sve počinje i završava se sa nama. Ipak, postoje i oni koji shvataju da je i naš život uslovljen nasleđem naših predaka, ne samo ono što mi činimo, i to jeste tako“, kaže doktor kulturoloških nauka Jovan Janjić.
Kako navodi, svako od nas ima neko svoje poreklo.
„U nekom trenutku, zbog ovoga ili onoga se prekida nit, te pamtime neke pretke koji su došli a zaboravljamo one prethodne. Patrijarh Pavle kaže, sve što se nama dešava a sve što čujemo, mi u stvari pamtimo. Nismo ni svesni da je to utkano u nas. Tako i naše pretke. Ono što su naši preci doživljavali, i preživljavali, da li dobro, da li zlo, to je utkano u njihove gene i to se prenosi sve do nas, i to je utkano u našu genetsku strukturu, te mi osećamo i bolove i radost, ono što su naši preci doživljavali“, navodi doktor kulturoloških nauka Jovan Janjić.
Ni korenje ne može biti zdravo, ako ga se mi ne sećamo, ne samo imena, nego i tih njihovih priča.
„Ranije su ljudi i te kako vodili računa o tome, posebno što se venčavalo u nekim uskim sredinama, te ste vi morali dobro da znate rodoslove porodice iz koje ste hteli da dovedete mladu. Iako su to bili mahom nepismeni ljudi, oni su znali vrlo dobro rodoslove“, navodi predsednik Društva srpskih rodoslovaca Poreklo Jovica Krtinić.
