Срби из дијаспоре нису ни фашисти, ни ратни хушкачи

У тексту објављеном јуче на сајту медијских организација Војс (Voice) и Балкан инсајт (Balkan Insight) наведен је низ неистина и тешких увреда на рачун српске дијаспоре.

У тексту се наводи да су Срби који су отишли из Србије за време социјализма, између 1945. и 1992., пропагатори великосрпског национализма који су припремали рат у бившој Југославији. Оптужују их да су колаборационисти, четници и љотићевци (интегралан цитат се налази у дну моје објаве).

За нас, у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Срби из дијаспоре нису ни ратни хушкачи ни сарадници нациста. То су дивни људи који су напустили своју отаџбину из многих разлога, у различитим периодима. Неки од њих су били идеолошки прогнани одмах након Другог светског рата, други су отишли из потраге за бољим материјалним условима 60-их и 70-их, многи су били протерани са својих огњишта током ратова 90-их, поједини су отишли због бољих услова за наставак успешне научне или спортске каријере…

Сви ти људи су различити и социјално разноврсни, али једно им је заједничко – љубав према отаџбини. У то сам се уверио у свим земљама, које сам као директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, обилазио. Посебно су ме ганули Срби из Чикага који су деценијама морали да живе одвојено од своје матице. Иако су многи од њих заборавили свој матерњи језик, или нису имали прилику да га науче, њихово срце куца за Србију. Они су српске патриоте, а не сарадници нациста, како пише у овом злонамерном чланку.

Увек ћемо бити уз Србе у расејању, јер су они увек били уз своју Србију.

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону има у својој надлежности заштиту права Срба ван Србије. Навикли смо да реагујемо на говор мржње или кршење људских права у државама региона. Али до сада никад нисмо морали да реагујемо на тешке оптужбе против српске дијаспоре чије је извориште у Београду, односно Новом Саду. Очигледно мржња не познаје границе и мораћемо убудуће да још више пратимо изливе нетрпељивости према Србима у дијаспори као и историјски ревизионизам који је на делу у појединим екстремним круговима у самој Србији.

Цитат из текста:

„Дијаспора која је током социјализма напустила нашу државу је практично била једини део српског народа који је отворено пропагирао великосрпски национализам у том периоду. „Тај део дијаспоре, формиран након Другог светског рата од локалних колаборационистичких снага – четника и љотићеваца, наменио је себи улогу гласа српске дијаспоре у другој половини осамдесетих година у припремама за рат у Југославији. Они су се трудили да идеолошки трансформишу и онај део економске дијаспоре која је у социјализму одлазила на привремени рад у Европу са ког се никада није вратила“ – Милош Перовић за Војс (Voice) и Балкан инсајт (Balkan Insight).

Текст: Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијспором и Србима у региону МСП Владе Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.