Сликар из Немачке реконструише лик Теслине Мајке

Реџеп Мемишевић спрема се да реконструише и наслика ликове Теслине Мајке Ђуке, брата Данила и других чланова породице 

Пише: Драган Мишковић

Мултимедијска изложба била је отворена за време Теслиних сусрета летос у Београду, у кући Ђуре Јакшића у Скадарлији. Радило се о изложби портрета рађених разлипчитим техникама. Излагало је више од 20 уметника из Србије и целог света. Драган Малешевић, Ана Катерина Илић, Анита Крстић, Ана Миљковић, Павле Ристић и други укрстили су своје четкице, кистове, а централна је слика Реџепа Мемишевића из Немачке под насловом ”Жене које су волеле Теслу”.

Катарина Симијоновић, уредник програма Кућа Ђуре Јакшића каже:

– Наша кућа има деценијску традицију свим уметницима широм наше лепе Србије, града Београда и целог света.Сјајна је ова изложба Теслине научне Фондације и слика из шихове привазне колекције.Овај пројекат је веома важан заочување културног наслеђа. Била је ту и промоција дечије књижевнице Маје Сотиров где смо се искрено дружили и уживали у лепом амбијенту ове наше боемске Скадарлије.

Никола Лончар је ову прилику искористио да понуди више истинског, правог објашњења о Теслиној личности и карактеру као човека, а не само онога што је познато кроз научне проналаске с којима је славни Личанин подобро одмакао испред човечанства.

– Већ је више од 10 година од како покушавамо да расветлимо неке детаље о животу Николе Тесле – рекао је Лончар. – Мало се прича о томе да је било много жена које су волеле Николу Теслу. Ми покушавамо да нађемо решење и да то прикажемо људима да су оне биле заљубљене у Теслу а Тесла је био заљубљен у науку, али се лепо и господски понашао према тим женама. Увек је ту много важније да то буде уметнички приказ, јер особе које посматрају такво дело могу то лако да схвате.

Сликару из Немачке Никола је поставио питање којом техником је он радио да му је успело да прикаже део таквих осећања, јер он је очигледно први уметник којем је то пошло за руком?

Навео је случај америчког филмског режисера Џејмса Јегера који је направио и сценарио на тему ”Тесла и жене”.

– Нас двојица смо пуно пута причали о томе и Џејмс је намеравао да сними добар филм, рекао је Ломчар, али паре за то никад нису стигле. Када сте се ви појавили као спасоносни сликар, скоро да нисам могао у то да поверујем. Не могу да вам објасним моју радост кад сам први пут видео ваша дела. Мислио сам и веровао да ће то бити изложено у Њујорку и да ће ћи свуда са нашом путујућом изложбом. То је за нас велика част. –  Али ту је и други проблем који покушавамо да решимо, а то је да нигде не постоји слика Теслине мајке Ђуке. После овога што сам видео код вас господине Мемишевићу и на вашим сликама, поново сте нас охрабрили да још можемо нешто направити. Јер често се у задње време може видети нека неодговарајућа слика за коју се тврди да је то мајка Ђука. Али њена слика нигде не постоји. Оно што сам код вас видео утврђује ме у уверењу да ви можете на основу слика других чланова породице разоткрити и одсликати мајку Ђуку на основу слике мајка Ђукине кћерке. Дакле да на основу кћеркине слике реконструишете како је мајка Ђука изгледала кад је гајила Николу Теслу. Ако то успете, а верујем да хоћете, то би била још једна слика која би била откривена и поставцљена на значајним  местима које се вежу за живот Николе Тесле у Америци. Тако нешто нико никада није приказао.

Реџеп Мемишевић се радосно осмехивао и потврђивао главом:

– Управо су то задаци које јако волим и сви кажу да сам успешан у реконструкцији породичних ликова!

– И још трећа ствар – нагласио је Никола Лончар.  – Кад је Тесла био дете, његов брат Данило је пао с коња и погинуо. Нигде нема слике од тога дечака и ми бисмо очекивали да ви и тај лик реконструишете и пренесете на платно. Тесла је о њему јако лепо писао. Ако бисте успели да на основу ликова Теслиног оца, мајаке и самог Тесле, оживите лик малог Данила, ви бисте били први на целом свету коме би то пошло за руком.

– Кажем вам да ја такве задатке волим и прихватам изазове – поновио је сликар Мемишевић. – Сигуран сам у то да бих направио нешто што би вам се допало и потом се руковао са Лончаром. Док сам радио прве слике Николе Тесле ту је било много ствари и објеката из његовог жђивота и рада. Поделио сам слику на блокове да бих организовао околину и ширио композицију. Што се тиче колорита употребио сам боје које смирују, то су топле боје мешане са белом бојом добијају пастелни тон. Мање површине су им у контрасту и контуре лица и тела нису увек потпуне али су увек оштре. Ову слику сам поклонио Теслиној Фондацији и она ће идуће године битикизхложена у Њујорку.

Сликар Мирољуб Филиповић се захвалио бројним уметницима који су досад поклонили своје радове Фондацији у знак поштовања према великом научнику и проналазачу. Уметници су УВЕК са задовољством прихватали ову племениту иницијативу, навео је он.

Иначе ликовна уметност, уз кипарство, главни је вид инспиративне комуникације данашњег света са наслеђем Николе Тесле, јер свака приредба, сусрет или симпозијум посвећен њему било где праћени су бројним учешћем уметника који овим путем имају шта да кажу и можда усмере неке нове истраживаче. И овогодишњи продужетак рада Теслиних сусрета у Матици Српској у Новом Саду започео је тако што су чланови Управног одбора Фондације Матици Српској поклонили повелику слику значајних личности из српске историје, науке, државе.

Свечано је била отворена и заправо њоме отпочета манифестација „Дани Николе Тесле 2024” у Галерији Никола Радошевић у Веограду са изузетним обиљем слика и других радова великих уметника. Већ две године Tesla Science Foundation  Srbija и Галерија Никола Радошевић, остварују успешну сарадњу вођену Теслом као идејом и инспирацијом. Никола Радошевић, по коме галерија носи име, лично је учествовао у преношењу Теслине заоставштине из Америке у Србију, која данас чини фундус Музеја Николе Тесле у Београду. Изложба је била међународног карактера и окупљала је уметнике из целог света, укључујући Русију, Кубу, Америку, Израел итд.

Не треба посебно истицати колико је споменика, бисти, попрсја од разних вајара поклоњено и постављено (па чак и украдено) широм света – од Аустралије па до Калгарија.