Школе српског језика широм Флориде

Фотографија корисника Ненад ЦвјетковићПише: Ненад Цвјетковић

Потомци српских досељеника у САД, имају прилику да користећи широке могућности васпитно – образовног система израсту у врхунске стручњаке у било којој научној области. Техничко-технолошки напредна земља пружа велике могућности образовања свим генерацијама, па и српској рођеној изван отаџбине. То свакако треба искористити, на обострану корист и задовољство. Али ти будући стручњаци, инжењери, лекари, пројектанти, неће бити целокупне личности уколико не знају своју веру, забораве свој језик и изгубе памћење на отаџбину.

Учесници Зимског дечији капма у Мајамију, 2018. године са свештеницима и владиком Иринејом

Изгубити на мосту, а добити на ћуприји није никакав добитак. Чувати Светосавље, сачувати сећање на отаџбину, научити нови језик, а не заборавити свој (или га научити), то је крупан корак напред. Ако не изгубе идентитет, ако сачувају православне корене, деца ће бити здраве, карактерне и комплетне личности, и остаће део своје породице, и српског рода. У том циљу је пре неколико година при Источноамеричкој епархији СПЦ формирано одељење за образовање и веру, које је за кратко време уложило доста труда на организованој едукацији нових српских нараштаја у туђини.

Међутим, и пре тога су у многим парохијама широм САД формиране недељне школе, захваљујући појединцима који су задржали националану свест, и свест о значају образовања младих на матерњем језику. Тако рецимо, пре десет година Црквено-школске општине у јужном делу САД, „Свети Ђорђе” у Клирвотеру, „Свети Сава“ у Ст. Петерсбургу, „Свете Петке“ у Орланду, „Светог Саве“ у Норт Порту, „Светог краља Милутина“ у Џексонвилу, „Светог Симеона Мироточивог“ у Мајамију, и „Св. Петра и Павла“ у Атланти, осетиле су потребу да деци новог таласа српских досељеника пруже допунска знања која нису могли добити у редовној школи.
Ученици допунске школе српског језика цркве „Светог Саве“ из Сент Петерсбурга

То је пре свега подучавање српског језика, историје, веронауке и описмењавање на ћирилици, како би сутра били не само комплетне личности, него и равноправни саговорници са вршњацима и рођацима из отаџбине. Поред тога, деци су предочаване многобројне информације из српске културе, историје, географије, традиције, туризма и других достигнућа. Настава је одвијана недељом у црквеним дворанама, пре, за време, или после литургије.

Тако су деца предшколског и школског узраста, трудом бројних наставника,који су то радили бесплатно, научена да са најближом родбином на другој обали океана, разговарају на српском, да на интернету читају новине и друге садржаје на ћирилици, да се дописују на језику својих предака, да слушају радио и ТВ програме на српском. Да разумеју наше старе песме и препознају традиционалну српску музику. Да не забораве матерњи језик, да не изгубе националну припадност и своје корене, да знају ко су,шта су и одакле су. Наравно, све је то рађено уз благослов надлежног владике, подршку локалних свештеника и њихових супруга,које су по правилу радиле у тим школама као учитељице. У свакој парохији је уписано 40-60 ученика, који су сврставани у три групе, прављене по годиштима,односно узрасту. Само у најстаријим групама налазила су се деца рођена у отаџбини, док су у средњој и најмлађој групи сва деца рођена у САД.

Део ученика цркве „Светог Ђорђа“ са дипломама о завршеној школи српског језика

Тренутно се ученици прве уписане генерације српске деце у недељним школама поменутих парохија налазе на студијама на неком од престижних америчких универзитета. Музички надареној деци пружена је могућност да вежбају са наставницима музичког васпитања, тако да су обележавања црквених слава, а пре свега Дана Светог Саве и Видовдана, имала квалитетне садржаје. Једна од најпознатијих недељних црквених школа почела је са радом 2010. године, при Цркви „Светог Ђорђа“ у Клирвотеру, уз благослов проте Јована Тодоровића, на челу са управником Ненадом Цвјетковићем.

Мада без утврђеног образовног плана и програма, што је свакако утицало на квалитет наставе, Данијела Пејић, Данијела Косорић, Сенка Новаковић, Зорица Вановац, Немања Кузмановић, Јасмина Ђорђевић, Раде Бунијевац, Невена Бунијевац су на добровољној основи децу описмењавали, учећи ћирилицу, српски језик, веронауку, културу и националну историју.

Посебан, али ефикасан облик образовања и дружења најмлађих одвија се у Зимским дечијим камповима, који се сваке године одржавају крајем децембра у другој парохији. Прошле године домаћин тродневног Зимског кампа је била парохија „Св. Симеона Мироточивог“ у Мајамију, а ове године око 200 ђака Источноамеричке епархије СПЦ ће угостити црква „Светог Ђорђа“ у Клирвотеру.

Насловна фотографија: Ученици цркве „Светог Ђорђа“ у Клирвотеру на овогодишњој Ђурђевданској приредби

 

*Овај текст о Допунским школама српског језика у дијаспори део је пројекта који суфинасира Управа за сарадњу с дијаспором Министарства спољних послова Владе Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.